Док се чека „пресуда“ о судбини српског језика и писма у Хрватској, у Архиву Војводине у Новом Саду, завршена је рестаурација „Зборника исправа православне општине вуковарске из 18. века“, која доказује да су Срби у град на Вуки донијели ћирилицу најкасније 1690. године са патријархом Арсенијем.

Зборник је власништво Саборне цркве Светог Николе у Вуковару, подигнуте тридесетих година 18. вијека на мјесту претходне цркве настале у години Велике српске сеобе.

Храм је страдао у многим ратовима, а понајвише у оном деведесетих година, па се заједно са многим другим драгоцјеним списима и Зборнику изгубио траг.

Прије четири године Зборник је на тавану вуковарског Српског дома, уништеног у рату прије три деценије, пронашао протојереј ставрофор Саша Кузмановић.

У њему је међу корице тамне бордо боје оивиченим златном бордуром увезано 48 страница. На првој пише да је Главна скупштина Православне црквено-школске општине Вуковар поверила краљевском јавном биљежнику Ристи Михајловићу да издвоји значајније документе, а он је доцније наложио да се они повежу у књигу ради лакшег чувања.

Ту је и посланица митрополита Викентија Јовановића из 1732. године, што је уједно и најстарији спис Зборника, а затим и факти о општинским прописима, тужбе, посланице, споменице... Најмлађи документ је из 1894. године.

Дуго се размишљало гдје потражити лијек за оштећене корице и странице јер у цијелом региону мањкају конзерватори.

Рјешење се наметнуло јесенас када је директор новосадског Архива др Небојша Кузмановић празној библиотеци Српског дома, чија комплетна обнова још није окончана, однио на дар хиљаду књига – половину из личне, а половину из библиотеке институције којом руководи, преносе Новости.

Око два мјесеца конзерваторке Мајa Јокмановић и Вишњa Николић у живот су враћале оштећене странице.

Највећи проблем представљала је растворљивост тинте, па многи документи нису могли да буду подвргнути „мокрим поступцима“ због могућег разливања текста. Велика посвећеност уродила је плодом.

Светоникољском храму биће предати оригинал и копија. У дигиталном облику биће доступан и на другим језицима, а промоција овог драгоцјеног документа у плану је до краја овог фебруара у новосадском Архиву Војводине.

Презентацију у Вуковару чак и у случају по Србе повољних резултата пописа, није реално очекивати јер још од 2015. године власт у граду на Вуки не дозвољава Србима званичну употребу њиховог језика и писма.