Нека од највећих јавних предузећа у Републици Српској, која су због дугогодишњег лошег пословања доведена на ивицу опстанка, годинама нису предмет контроле Главне службе за ревизију, а рекордер су свакако „Шуме Српске“ чије финансије ревизори нису „прочешљали“ дуже од деценије, пише портал Capital.

Ово предузеће коначно се нашло на списку планираниих ревизија Главне службе за ревизију јавног сектора Републике Српске, а нема сумње да ће ревизори имати шта да контролишу. Такође, у овој години планирана је и ревизија „Жељезница Републике Српске“, те „Путева Републике Српске“.

Поред „Шума“ који нису биле предмет ревизије од 2008. године, ревизори Републике Српске дуго нису били ни у „Жељезницама“, тачније од 2015. године, у „Поштама Српске“ ревизори су посљедњи пут били 2017. године, док годинама нису били ни у појединим предузећима из система „Електропривреде Републике Српске“.

Јавно предузеће „Путеви Републике Српске“ су задњи пут били предмет ревизије 2014. године, а „Аутопутеви Републике Српске“ 2015. године.

Пројект координатор у Центрима цивилних иницијатива (ЦЦИ) Жељко Нинковић каже за Capital да од почетка рада Главне службе за ревизију јавног сектора, па до данашњег дана, у јавности остаје утисак да се јавна предузећа не ревидирају у довољној мјери, или се ревидирају са великим протоком година, између двије ревизије.

Робне резерве примјер закашњелог уласка ревизора у јавно предузеће

Као примјер закашњелог уласка ревизора у јавно предузеће наводи Робне резерве Републике Српске у које су ревизори ушли тек када је већ дошло до потпуне дубиозе, а касније и стечаја и пропасти.

- Да су тадашњи ревизори, „ушли“ раније у ово предузеће, можда би судбина овог предузећа била потпуно другачија. У овој години су планиране четири ревизије јавних предузећа, а јавност треба бити будна и испратити шта се то догодило у ’Шумама Српске’, ’Жељезницама’ и какви су налази. Ово су огромне ревизије. И не би било добро да се опет чека деценија да се посјете ова предузећа. Праћење препорука које ће бити дате, може бити кључно за будућност и судбину радника у овим предузећима - навео је Нинковић.

С друге стране, истиче и да Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске има ограничене капацитете, а што је условљено и буџетом који се издваја за рад Главне службе.

- Просто је немогуће да поред ревизија код обавезних субјеката ревизије, њих 25, затим код јавних установа и локалних заједница, овај број ревизора може више урадити у вези са ревизијом јавних предузећа. Посебно са аспекта да је процес ревидирања дуготрајан, и некада траје и по неколико мјесеци, у зависности од сложености пословања код субјекта ревизије - каже он.

Одбор за ревизију треба да тражи посебне ревизије

Акценат би, додаје, требало ставити на улогу Одбора за ревизију Народне скупштине Републике Српске, који има могућност да тражи посебне ревизије, али то не чини.

Каже да би те ревизије Одбор требао тражити у свакој ситуацији гдје се дешавају честе смјене руководилаца у јавним предузећима, гдје се стално иде за задуживањем, како би јавност добила „скенирану“ слику предузећа.

- Било би добро да грађани и јавност имају могућност да „делегирају“ бар један субјект ревизије, путем веб странице Главне службе за ревизију или путем странице Одбора за ревизију. То би донијело и транспарентности и повећаном интересу грађана за процесе ревизије. Треба радити на иновирању процеса, а опет бити опрезан да се не наруши независност у раду Главне службе за ревизију - закључује Нинковић.

Познато је да су јавна предузећа у Српској политички плијен и да се на руководећа мјеста доводе подобни страначки, а не стручни кадрови, што је условило и суноврат ових фирми, које умјесто да у буџет доносе приход по основу дивиденде, све више постају терет за буџет.

У прилог томе говори и податак, да јавна предузећа не могу да измирују ни обавезе за порезе и доприносе и прије неколико мјесеци су дуговала милионе конвертибилних марака Пореској управи Републике Српске.

Поред тога, сва ова предузећа оптерећена су вишком запослених.

Према подацима Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ) Република Српска има 219 јавних предузећа.

Запошљавају армију од 27.000 радника, а располажу имовином вриједнијом од 12 милијарди марака. Остварују годишње приходе од око 2,5 милијарде марака, али углавном послују са скромном добити и губицима, те углавном стагнирају или чак назадују.