Основци у Српској имају средњи ниво знања из српског језика, док је тај ниво из математике нешто лошији, показују резултати експерименталне мале матуре проведене у јуну у половини основних школа у РС.
Резултати ове провјере у укупно 94 школе и на више од 5.500 ученика показују да је ниво знања из оба предмета најбољи код основаца из херцеговачке регије, а слиједе их ученици из бањалучке, те регије Бирач.
На нивоу Републике, проценат успјешности из српског језика је 56,83 одсто или средњи ниво, док је из математике просјек 29,02 одсто, што није задовољавајуће.
Ако се погледају само резултати из математике, знањем се не могу похвалити ни у једној регији – у Херцеговини су остварили најбољи резултат са 39,92 одсто успјешности ријешености задатака, али и то је мало испод задовољавајућег нивоа.
Истовремено, највише на подизању нивоа знања ученика из оба предмета требало би да пораде у школама у Сарајевско-романијској регији.
Сличан ниво знања
Сљедеће године, наиме, оваква експериментална провјера нивоа знања очекује све основне школе у Српској, док би школске 2020/21. године мала матура требало да буде обавезна за све основце, те да утиче и на упис у средње школе.
– До тада треба припремити подзаконска акта, односно правилнике, а док не буде обавеза увођења мале матуре, ми радимо експериментално да би се, прије свега наставници који то проводе, а онда и ученици, научили како да поштују задате прописе Завода о извођењу малих матура. Нагласак је на томе, а не на резултатима – каже Предраг Дамјановић, директор Републичког педагошког завода, који и проводи експерименталну малу матуру у школама.
У Заводу потврђују да су и прошле године, када је експериментална мала матура проведена у 21 школи, резултати из српског језика били на готово истом нивоу као и ове године, док су резултати из математике прошле године били нешто бољи. Како истичу, ти резултати из оба предмета су, без обзира што је различит ниво оцјењивања, слабији него оцјене које ученици добију од својих наставника.
– Комплетни резултати малих матура и екстерног тестирања очекују се у децембру, али за сада показују да се ученици налазе на нивоу од прошле године и да имају очекивано знање када је ријеч о српском језику, док је математика нешто слабија и треба додатно радити с дјецом – каже министарка просвјете и културе РС Наталија Тривић.
Услов за упис
Она истиче и да је све то припрема за годину када ће, након полагања мале матуре, њени резултати бити вредновани приликом уписа дјеце у средње школе.
У средњим школама очекују да ће показано знање на малој матури бити један од услова за упис у средње образовање. Тако, сматрају, и треба да буде, умјесто садашњег система уписа који зависи само од оцјена које ученици добијају у основној школи.
– Ако буде као у окружењу, онда би то требало да буде један од услова за упис, а Министарство мора донијети правилник да се види колико је бодова потребно за упис у трогодишње, а колико за четверогодишње образовање. Ми то подржавамо, а нарочито средње стручне школе, јер добро знамо да један дио дјеце из основне школе не може да прати четверогодишњи програме, а желе да их упишу. Међутим, из искуства знамо да многи немају ни предзнање, ни оцјене за то. Када будемо имали резултате мале матуре из кључних предмета имаћемо и реалнију слику излаза из основне школе – каже предсједник Актива директора средњих школа регије Бањалука Љубан Бајић.
У правопису и књижевности јачи него у граматици
– Како је укупни проценат ријешености задатака из књижевности 59,43 одсто, из граматике 45,65 одсто, а из правописа 71,32 одсто, закључујемо да су резултати из граматике испод републичког просјека, а резултати из књижевности и из правописа изнад републичког просјека остварених постигнућа ученика на експерименталној малој матури – наводе у Републичком педагошком заводу.
Од школа у којима је проведена ова експериментална провјера нивоа знања очекује се да анализирају остварене резултате, те да у складу с тим донесу закључке и предложе мјере за унапређење постигнућа својих ученика. Исто треба да ураде и наставници српског језика и математике.
