Салмонела је једна од најчешћих бактеријских инфекција која изазива гастроинтестиналне тегобе, али се у великој мјери може спријечити једноставним мјерама попут правилне термичке обраде хране, одржавања хигијене руку и одговорног руковања намирницама, изјавила је за Срну начелник Службе за епидемиологију Института за јавно здравство Републике Српске Нина Родић Вукмир.
Она је истакла да салмонела представља значајан јавноздравствени проблем широм свијета, те да се не ради искључиво о медицинском питању, већ и о сигурности хране и свакодневним хигијенским навикама.
Према њеним ријечима, најчешћи извор заразе је храна животињског поријекла, посебно сирова или недовољно термички обрађена пилетина и јаја, као и производи који садрже сирова јаја, попут мајонеза, крема и различитих колача.
- Месо, нарочито мљевено, такође може бити извор инфекције уколико није довољно термички обрађено - наводи Вукмирова, преноси Срна.
Ризик представљају и непастеризовано млијеко те млијечни производи, као и воће и поврће контаминирано загађеном водом или земљиштем на којем је кориштено фекално ђубриво.
Вукмирова указује да је важан епидемиолошки фактор и пренос са животиња, првенствено перади, али и кућних љубимаца попут рептила.
Инфекција се може пренијети и директним контактом међу људима, нарочито у условима лоше хигијене руку и у колективима попут вртића, болница и домова за старије особе.
Инкубациони период траје од шест до 72 часа, а симптоми се у већини случајева јављају између 12 и 36 часова након заразе.
Болест обично почиње нагло, са симптомима попут повишене температуре, мучнине, повраћања, грчевитих болова у стомаку и дијареје.
Говорећи о лијечењу, Вукмирова истиче да антибиотици нису основна терапија код салмонелозе.
- Дехидрација представља највећи ризик, посебно код дјеце, старијих особа и хроничних болесника, па је орална рехидратација кључна терапијска мјера, док се у тежим случајевима примјењује интравенска надокнада течности - истиче Вукмирова.
Додала је да се антибиотици користе само код тежих клиничких облика болести и системских инфекција.
Говорећи о превенцији, Вукмирова истиче да се салмонелоза у великој мјери може спријечити придржавањем неколико једноставних, али веома ефикасних мјера. То подразумијева правилну термичку обраду меса и јаја, редовно прање руку, чување хране на одговарајућој температури и спречавање контакта између сирових и готових намирница.