...Прва је кренула Гарда. Прије артиљеријске припреме. Дивезантски. У Отес су ушли с југа. Транспортером, на челу оклопног вода, испод подвожњака на жељезничкој прузи  Борис је ушао у кварт. Оклопи су стали испред прве зграде у Отесу, претворене у бункере и отворили ватру. Топовима и митраљезима. Пјешадија је упадала у зграду. Шале је ушао на главни улаз. Одмах је пуцао на двојицу буновних муслиманских војника. Пекар је у зграду улазио кроз рупу насталу од тенковске гранате, а Гале преко балкона. Муслимани и Хрвати су ухваћени неспремни. Нису стизали ни да подигну оружје. Они који нису гинули бјежали су траншејом дубоко у насеље. Гардисти су трчали за њима и пуцали. Пире ногом закачи комад арматуре и подера мишић. Младић се растужио на подерани нови комбинезон. Пићнути му добаци и свој први завој.

- Превиј се сам. Ја не могу гледати крв.

Шахинпашић је наредио артиљерији са Сокоља и Игмана да поклопе Илиџу, а Зорану да специјалну бригаду Армије води у Отес. Генерал се кајао што је Јуку ражаловао и послао изван града. Питање је колико нови командант има утицаја код бораца. 

Пуковник Боровина је наредио артиљеријску припрему. Ратко је давно припремио координате. Српске гранате су падале по непријатељским линијама одбране и правцима снадбијевања. Муслиманске су падале по Илиџи. Зоран је своју бригаду храбро извео ка жељезничкој прузи. Оскар и Сеад су стајали иза куће и митраљезима пуцали по изгубљеној згради код подвожњака. 

Боровина је у борбу увео специјалну полицију. Они су у Отес ушли са сјевера. Из Доглода. Луле је прагом начео одбрану, а на челу оклопних транспортера Комарац је прегазио прва непријатељске ровове и стигао до моста скоро пред центром кварта. 

- Ајмо Срби,

Комарац је стајао на куполи поред топова и махао саборцима.

- ...идемо до Цариграда!

Шејла заустави дах и притисну обарач. Комарац је био мртав прије него што је пао на земљу. Противоклопним ракетама муслимански специјалци нападоше српске колеге. Срби узвратише пјешадијски. Боровина је звао радиовезом.

- Црни гурај оклопима у центар насеља. До Карингтонке.

Нови командир српских специјалаца се правдао.

- Не могу. Тврдо. Сви ће ми изгинути. Морам прво пјешке.

Кроз окулар снајпера Кезун је гледао Шејлу. Она је чучала иза зидане ограде балкона и проматрала битку. Стресала се послије сваке детонације. 

Гдје ћеш жену! 

Кезун премјести нишан на војника поред Шејле и окину. На Гардин правац Боровина уведе и Војну полицију, Рилетову и групу мобилисаних општинара, а Ратку нареди да ватру премјести ка мосту у Отесу. Гранате су падале испред српских специјалаца. Радио везом Кићо се шалио са командантом артиљерије. 

- Остави нам коју да имамо за Божић!

Шахинпашић није могао да процијени с које стране је главни удар. С југа Срби довлаче појачања, на сјеверу врше артиљерјску припрему, на западу је набујала Жељезница која се не може форсирати, а преко источне стране Отес је повезан са остатком Сарајева.

Очито да Србима командује неискусан официр.

Генерал нареди Расиму да са Храсничанима удари с леђа на Илиџу, поново код хотела, да Жуманце и Дино појачају притисак на Неџариће и Касиндолску, а да Султан  топовима са Игмана неселективно гађа по српским квартовима. 

Бригаду хоса Давор је водио у Отес.

Ситна и досадна децембарска киша, помијешана са снијегом ледила је прсте на рукама и прокисле униформе, али није могла да расхлади намјере обију зараћених страна и ужарени Отес. Олово, огањ и шпранели калили су овај дио планете. Ни рани сумрак и ноћ нису ништа пореметили. Сви су стајали на својим мјестима и пуцали. Детонације и пламени језичци. И тако цијелу ноћ. Аргамедон.

Архитекта је препливавао Дунав а да неће овај поток. И набујала Жељезница није веће од Дунавца. Пуковник Боровина га је лично испратио у ријеку. Стајао је на западном улазу у кварт и четник је био сигуран да је у пуковниковим очима  видио бригу. Нису сви официри навикли на лагодан живот и сад га нерадо мијењају. Боровина је један од ријетких који се на прсте могу набројати. Једини који је сишао у ово блато жртве и части. Ово  морам због њега! Архитекта заплива ка другој обали, ка Отесу. Око паса је имао везан крај конопца.    

Са свитањем се ништа није промијенило. Рововска борба на сјеверу и југу Отеса. Ноћас је на западу Архитекта превео четнике у врбак и до јутра су преко новог висећег моста од челичних сајли прелазили Осјечани и батаљон Хаџићана. Осјечани су носили греде и даске да направе понтонски мост за прелазак оклопа. Са свитањем су престали грађевински радови. Четници и Хаџићани су направили мостобран и још су чекали знак пуковника Боровине. Он се вратио код Гарде.

Шахинпашић је одлучио да туда удари контру Србима и да им узме Илиџу.

Пуно сте зинули Срби, сад ћете се удавити од залогаја.

У Касиндолској су се бранили. Сика и Грашак су координирали одбрану. Трчали су уздуж линије одбране и куражили борце. Замотаних очији Шоми је лежао код куће. Грашак га је изазивао. 

- Куме, Реј Чарлс свира клавир а ти не можеш пуцати!

По Миличином савијету Грашова супруга је кћеркицу склонила у купатило. У празној кади намјестила је дјевојчици постељу, на прозор навукла кесе са пијеском, а она је сједила на поклопљеној веце шољи и уз пламен свијеће читала. Дјевојчица ју је гледала својим крупним окицама као да се чуди што се то мама плаши.

На линију одбране Неџарића Бугар је извео старце и жене.

Кера и Срле су покушавали да организују одбрану у парку код хотела. Малобројни браниоци су пуцалии под борбом се повлачили ка хотелима Кера је изазивао Гедеру.

- Боље би ти било да си осто са својим Хрватима.

- На хотел Србија ћу окачити шаховницу и онда се радовати хрватском цвијећу.

У болницу Жица рањеницу су пристизали. Доктори Ракић и Нишлија нису стизали све да оперишу. Истовремено су радили на по два операциона стола. Као у трансу, Ана је ишла за Нишлијом и шила његове резове. Најрађе би сјела и ислакала се а онда легла да спава барем седам дана, али доктор ју је пожуривао.

- Ајде бре принцезо, још овај, па одмор.

Шакић је тражио помоћ. На Паламу му се нико није јављао. Из Хан Пијеска Младићев помоћник се правдао да нема људи. Бугар је отворио магацине, наредио општу паљбу из свих оружја и оруђа, команду Неџарића предао Шајби, а он се одазвао Шакићевом вапају. На челу оклопа отишао је у парк код хотела да брани центар Илиџе. Послије првог удара Неџарићана Расим је наредио повлачење на почетне положаје у Соколовић колонији. Хармоникаш је пуцао из бровинга и звао.

- Ђе сте турци? Што сам џаба долазио!

Артиљерији са Игмана Султан је помјерио нишане на зграду код подвожњака, а Суџука је оклопни воз за трамвајске пребацио на жељезничку пругу. Зоран је притискивао пјешадијом. Ђуро Перишић је тражио јуриш.

- Мрш у пичку материну – опсова га Шале – нису ово маневри нити витешки турнир.

- Не можеш ти Шале са мном...

- Слушај Перишићу, јебо ти есдеес мајку, да се ја не бих ту с тобом зајебаво одох на истурени положај и нико осим тебе не смије проћи мимо мене. Чим ти прођеш ја ћу за тебом, а Гарда за мном.

Шале је био бијесан и то није крио. Перишић је ћутао. Шале узе осамдесетчетворку и оде у истурени ров код  стадиона између зграде и Отеса. Перишић је нијемо стајао.

Радиовезом Трифко је звао пуковника Боровину.

Радиовезом Боровина је звао Стрибора и минере.

- Ђе си ти пошо, ћоро!

Сеад је снајпером нишанио инжењера Савића. Муслиман притисну кидач. Србин се стровали мртав. Метак му је разбио наочале и кроз око пробио лобању. Из ручног бацаче Гале је пуцао у правцу одакле му се учинило да је дошао снајперски хитац. Детонација ракете је разнијела Сеадов труп и главу, а гелери израњавали Оскара.  Давор га је  извукао до санитета.

- И јеси пошао да ратујеш с турцима.

Давор је грдио младог комшију.

Архитекта се бринуо да пуковник Боровина није заборавио његову групу. Чучао је међу жилама врбе и кроз шибље проматра битку. Иза његових леђа, на другој обали Жељезнице није било никога.

- Ратко, појачај!

Боровина је командовао команданту артиљерије.

Није знао којом шифром да пита Црног да ли то чета специјалаца треба да заузме Сарајево. Брзи је водио пјешадију, пуцао, наводио Лулета, али муслимани су јако притискали. Знао је да се специјалци неће повући док сви не изгину, али је ли то цијена. Брзи окрену цијев ка непријатељу у претрчавању и без пуно нишањења окину.

Добро је!

Остани сабран и покажи да ниси бескористан, а то значи побиј све који иду на тебе!

Десно од командира Кезун је вребао муслиманског војника са противоклопним бацачем ракета. Шејла подиже снајпер. Сметала јој је дворишна метална ограда. Кезун притисну окидач. Муслимански војник паде мртав. Шејла притисну окидач. Метак удари у челичну шипку ограде, али прође кроз њу и погоди Кезуна у стомак. Тешко рањен момак се стровали поред граде. Брзи запуца према балкону са зиданом оградом а Кићо извуче рањеног Кезуна.

Стајао је уза зид и гледао начина како да најбезбиједније дотрчи до Шалета. Тројица гардиста су пратила Пирета.

- Пусти га нек погине, кад је будала! – Ђуро није заборавио Шалетову увреду

Е сад ћу ти јебати мајку. Пире се окрену ка команданту безбједности. Винко се уплаши за Перишићев живот и несвјесно се повуча корак унатраг. Ђуро преблиједи. Према њему је корачао љутити Гардиста. Детонација гранате, дим, огањ и јауци казивали су Перишићу да је погинуо. То је дошао на мјесто гдје се окајавају гријеси. Кад се дим разиђе командант безбједности је видио кондузованог Пирета и тешко рањена три Гардиста. Граната с Игмана је погодила у зид гдје су малоприје стајали. Шарац и Ћомбе су лежали без свијести, откинутих ногу, а Вуја је јаукао. Њему су гелери покидали бутину и на леђима направили рупу величине песнице.

- Дај ми Пире пиштољ, да се убијем! 

Тешко изговарајући ријечи молио је млади Гардиста.

- Мрш у пичку материну! – опсова га Пире и показа Перишићу – Дај!

На челу Војне полиције Ђуро Перишић пожури да покупи рањенике. 

Нису чули њен лет ни детонацију. Само је пукла у шупу поред њих и разбацала их по тротоару. Грашка су гелери засули по леђима и он је лежао без свијести, а Сика рањен у ногу није могао да стоји. Лежао је на бетону и чекао другу гранату. Она је носила крај. Дванаест секунди јој треба од Игмана до Касиндолске. Чуо је њено испаљење и сад је бројао. Један, два, три....једанаест, дванаест, тринаест. Ова је отишла на другу страну. Следећа је наша. Један, два, три, ....

Генерал Шахинпашић махну машиновођи. Оклопни воз натоварен специјалцима крену ка Илиџи. Генерал се задовољно смијешкао. 

У браву сам ја гурнуо кључ за окончање рата.

Наша је побједа!

Е мој Србине, ти си као она краљица што је појела властиту дјецу! 

Стрибор је био спреман. Јуче је био сигуран да је командант полудио. Срби кренули у општи напад на Отес а он њега тјера да минира пругу иза српских линија. И то на чистини, као на длану муслиманским артиљерцима с Игмана и Сокоља. Оклопни воз је прошао Ступ и опрезно је улазио у Илиџу. Митраљесци и нишанџије су заузели мјеста на тешким митраљезима и топовима, а пјешадија је чучала поред челичних врата спремна за јуриш. Стрибор је осјећао како му се зноје дланови. Као пред испит на грађевинском факултету у Сарајеву. Трема тресе док не почне испит. Момак два пута тешко уздахну и окрену ручицу електричног прекидача. Експлозија тридесет килограма тротила протресе жељезничку пругу на улазу у Илиџу. Као да је од картона оклопни воз одскочи, један дио се превали, а други паде на пругу. Рилетова група није чекала. Ручним бацачима, зољама и осама засу остатке воза.

Теша и Милијана су их нашли поред ограде. Сика је пузао и вукао Грашка.

- Помозите њему мени је лакше!

Сика је наређивао. Милијана мотором позва хитну и клекну поред Сике. И он се борио са несвијестицом. Дјевојка му стави руку на лице. Он је погледа бистрим погледом. Волио бих да те држим у наручју и на својој кожи да осјећам откуцаје твога срца. Она се постиди.

Опет си ме видио уплашену и улакану. Глупа сам!

- Зовите Шомија!

И Сика изгуби свијест. Стиже хитна а за њом и ноћ.

На бојишту у Отесу ништа се није промијенило. Хиљаде граната с обје зараћене стране, огањ и ситна децембарска киша. Падала је у ријеку и по леђима Осјечана. Они су без гласа градили понтонски мост.  

Ана је асистирала доктору Нишлији. Он је већ два сата оперисао Кезуна.

- Метак је близу кичме! Може остати инвалид!

- А са метком! – питао је Кићо

- Ако не добије сепсу може живјети сто година.

- Остави му га. Он би се непокретан одмах убио.

На другом столу лежао је Грашак. Вратио се свијести. Нишлија му скеплером засијече на грудима, клијештима му размаче ребра и између њих гурну дрен. Цијевчицу за избацивање крви из плућа. Грашак је јечао.

- Шта вриштиш, пичко бре! – Нишлија опсова Грашка

- Пуши га... докторе...бре

Грашак се онесвијести.

- Добро је. Мање ће га болети!

Нишлија показа Ани како да настави око Грашка а он се врати Кезуну. 

Шоми је скинуо повез са рањених капака. Да није било Теше не би знао куда хода, али мора је да га војска види.

Шахимпашић се плашио да га не виде тако нервозног и уплашеног.

То је вук, а ја сам овца!

Ни сам није знао како је поднио губитак оклопног воза а сад му јављају да су Срби форсирали Жељезницу и да са треће стране улазе у Отес. Генерал је стајао изнад  топографских карата и гледао Илиџу.

Четници су лако савладалу слабу одбрану код ријеке и сад су јуришали преко чистине фудбалског стадиона. За њима су пристизали Осјечани и Хаџићани. Артиљеријску подршку давали су им Ети и Соко са својим прагама. Архитекта је хитао да се што прије склони међу куће ископане траншеје Отеса. Султан је артиљерију с Игмана усмјерио на њих, међу  погинулим је и командант Хаџићана, Етијев брат, али Срби нису престајали с трком. 

Два батаљона своје бригаде Зоран је дислоцирао према Жељезници. 

Чету резервне полиције Боровина је послао ка мосту, специјалцима.

- Црни, не мораш напредовати, само чврсто држи одбрану. Ако ти се укаже прилика...

- Разумем, господине команданте

- Ратко, сва оруђа, осим минобацача усмери ка парку, Касиндолској и Неџарићима. Направи турцима завесу. Минобацаче чувај за мене.

- Разумем, господине команданте.

- Винко ти и Војна полиција останите у резерви.

- Разумем, господине команданте.

- Архитекта, само гурај. Право у срце.

- Разумем господине команданте.

- Шале, ајмо и ми. Гарду поведи левом траншејом, ја ћу Рилетову групу десном.

- Морате ли и Ви команданте.

- Морам мој Шале, да и ви видите да нису сви официри за Острво цвијећа и слет за Дан младости. Уосталом, о команди се не расправља.

- Разумем, господине команданте.

- Идемо браћо!!! Турцииии!

Пуковник Боровина зграби калашњиков и ускочи у траншеју. Рила га је слиједио. Шале одведе Гарду лијево. Пред њега су искакали специјалци Армије БиХ али он није посустајао. Пуцао је и звао Гардисте појединачно. Пићнути, Пире, Гале, Пинцо су слиједили свог командира. Није било времена за заробљенике. Узалуд су дизали руке. 

- Ја сам Србин! – објашњавао је Зоранов војник

- Ти ниси и не можеш бити Србин. Осим...

- Осим?

- Ако умреш и поново се родиш.

Гардиста притисну окидач. Борис је преко ровова и траншеја возио транспортер као да је на маневрима. Директно на непријатеље. Гусјеницама је газио ровове и траншеје.

Архитекта је ушао међу куће Отеса и сад су се водиле борбе за сваку собу. Муслимани су бјежали. Икара уђе у напуштени аутомобил. Док је на жице покушавао да упали ауто поред њега сједоше два Зоранова војника.

- Брже, брже, ето ћетника!

- Само да видим нешто.

Икара је прије схватио ко су му сувозачи. Изађе и израфала и аутомобил и путнике. Ети није имао добар преглед и својом прагом се упути преко стадиона. Соко га је слиједио.

Одбрана Отеса је разбијена.

Командант муслиманских специјалаца трчао је тамо амо по Отесу. Више није знао на коју ће страну. Ово је смак свијета! Сад ће се појавити Арханђел Михаило са огњеним мачем и наредбом – реци нешто у свју корист!

- Зоране! Вамо! – махала му је Шејла

Пуковник Боровина је напредовао. Газио је по даскама пореданих преко блата у траншеји. Непријатељ се повукао дубље у насеље и није било организованог отпора. Тек покоја борба. На мјесту гдје траншеја савија иза куће пуковник баци ручну бомбу преко крова. Бомба је ударила у сљеме крова и низ цријеп се вратила у траншеју. Пала је пуковнику под ноге. Између даски. Пуковник је подиже да је избаци из траншеје, али више није било времена. Риле се баци уназад. Бомба експолдира. Пуковнику Боровину откину руку, поломи пола лобање и избуши груди. Био је на мјесту мртав. Риле распореди људе у одбрану и радиовезом јави за командантову погибију. Винко потрча према траншеји, али га рани граната с Игмана. Шале преда команду Пинци и пожури натраг. Било му је далеко около траншејама и ријеши да пресијече пречицом. Шејла је чекала Зорана да се заједно извуку. Он се опрезно извлачио између кућа. Шале јој се сам намјестио. Дјевојка је пуцала у покрету. Метак погоди Шалета у мишицу на руци.

Генерал Шахинпашић је дешифровао да су Србима избачени из строја командант, начелник штаба и командир Гарде, али опет ништа није могао да учини. Специјална бригада је уништена, Даворови хосовци пред уништењем, специјална полиција се повукла и одбијала да се врати у борбу. Генерал се надао да Срби немају више кадрова да окончају побједу.

Ваљда ће сами одустати. Крени, стани! Крени, стани!

Шејла га је као слијепца водила за руку. Зоран је послушно газио за снајперисткињом и у себи се питао колико душа лута планетом тражећи тијело рањивог домаћина.

- Јеси ли нешто рекао? – осврну се Шајла

Шакић се плашио да не испусти побједу. Звао је Ћетка. Ја сам полицајац нисам ратник! Звао је Младићевог замјеника. Далеко је то нећу стићи! Звао је Ђуру Перишића. Он се није одазивао.

- Идем ја, предсједниче!

На челу својих оклопа Бугар је хитао ка Отесу. И побједи.

Одломак из романа "Сами на свијету" Жељка Пржуља