Ксенија Атанасијевић (1894–1981) била је прва жена у Србији која је стекла титулу доктора наука, истакнути филозоф и заговорница родне равноправности. Њен живот обиљежен је бројним изазовима и анегдотама које свједоче о њеној упорности и интелекту.

Током одбране докторске тезе 1922. године, која је привукла велику пажњу јавности, један од чланова комисије, након што је Ксенија успјешно ријешила задатак из дискретне геометрије, забезекнуто је упитао колегу: „Вјерујете ли ви, драги колега, да је све у реду са хормонима ове младе даме?“. Овај коментар одражава предрасуде с којима се суочавала у академским круговима, али и њену способност да их превазиђе.

Када је постала професор на Филозофском факултету, ректор Тихомир Ђорђевић јој је на првој сједници рекао: „Честитам, госпођице, ушли сте у пакао!“. Њено именовање за професора на Универзитету у Београду изазвало је отпор међу колегама, што је на крају резултирало њеним прераним напуштањем универзитетске каријере.

Осим академског рада, Ксенија је водила и бурни приватни живот. У својим дневницима описала је личну драму када се 1937. године заљубила у доктора који је био ожењен. Њихова веза била је обиљежена скривеним сусретима и емоционалним превирањима, што је она детаљно биљежила у својим записима.

Њено најзначајније дјело, "Борба за вредност света", представља дубоку анализу филозофских концепата о етици и егзистенцији. Поред тога, преводила је и коментарисала радове Спинозе и других великих мислилаца. Њена залагања за слободу мисли и права жена довела су је у сукоб са многим утицајним личностима њеног доба.

Ксенија Атанасијевић остала је упамћена као пионирка српске филозофије и симбол борбе за једнакост у образовању и науци. Њена интелектуална заоставштина и даље инспирише нове генерације мислилаца и активиста.