Један од кључних фактора успјеха у процесима ресоцијализације младих са инвалидитетом јесте подршка која долази из породице.
Принципи рада са породицама младих са инвалидитетом честа су тема у Коалицији 13 удружења лица са ивалидитетом града Бијељина "Колоси" и радионицама на којима учествују и родитељи, те представници јавних институција и удружења.
Милорад Јовић, технички секретар у Коалицији "Колоси", истиче да породица има кључну улогу у ресоцијализацији ових лица.
-Начин рада са породицама које имају дјецу са инвалидитетом зависи од различитих фактора, и то првенствено од степена инвалидитета код дјеце, њиховог образовања, информисаности, али и од подршке шире друштвене заједнице-, наводи Јовић за Срну.
Он напомиње да Коалиција "Колоси" прати позитивну праксу, на примјер у Србији, гдје се родитељи дјеце са инвалидитетом третирају као његоватељи, при чему им се уписује радни стаж и примају надокнаду за свакодневни боравак уз дјецу и њихову његу.
-Ово је случај и у другим земљама региона, Европе и свијета, а у неким од тих напреднијих земаља уведено је и стамбено збрињавање за њих као у Шведској и Норвешкој-, истиче Јовић.
Правни оквир у БиХ је побољшан, кажу у Коалицији "Колоси", али се млади са инвалидитетом и њихови родитељи и даље суочавају са низом проблема.
С обзиром на то да је усвојена Омладинска политика града Бијељина, у коју су укључени и млади са инвалидитетом, Јовић истиче да је обавеза града да локалним планом у овој области формира базу података у којој ће бити млади од 18 до 35 година.
На тај начин биће побољшане могућности њиховог запошљавања и образовања, као и друштвени живот.
-Веома је важно да је Коалиција препознала тај проблем, те основала Актив младих са инвалидитетом, који ће се усредсредити на проблеме чланова у заједници-, наводи предсједник Актива Ивана Стевановић.
Родитељи у друштву БиХ свакодневно морају бити са својом дјецом која имају различите нивое инвалидитета, а њихова свакодневица протиче у подршци дјеци и неизвјесној будућности.
Њима су, напомињу у Коалицији "Колоси", ускраћена радна и сва остала права, а сви одговорни за ова питања /институције, локалне заједнице, надлежна министарства/ требало би да им олакшају то бреме.
Младенка, мајка дјетета са инвалидитетом, каже за Срну да је њен тринаестогодишњег син почео прије годину дана да тренира кошарку у колицима, те да је овај моменат за њега представљао прекретницу у дотадашњем животу.
-Одушевљен је новим активностима, расположенији, а нама, родитељима, то је најважније. Драго ми је што је имао могућност да се прикључи овом начину рехабилитације, спорту. Он на тај начин јача, а ове године је ишао и у Бугарску и Србију на турнире-, наводи Младенка.
Постоји много позитивних начина, иницијатива и теоретских и законских рјешења за проблема родитеља дјеце са инвалидитетом. Али, велики број њих није упознат о томе.
У друштву је стављен акценат на младе са инвалидитетом, али се мање пажње поклања родитељима, којима је, такође, потребно пружити социјално-психолошку помоћ, наводе у Коалицији "Колоси".
