Боркиња, тренерка или тренерица, судиница. Занимање које жена обавља – по слову Закона кој важи од ове недјеље – морало да би да буде у женском роду.

Обавезу да користе родно сензитивни језик имају образовне установе и медији, предвиђен је и надзор и праћење примјене. Све то, међутим, још увијек је само на папиру. Зашто питали смо у надлежним министарствима.

Да жена буде спремачица, секретарица, собарица, учитељица – то није никакав проблем. Али – ако би жена требало да буде капетаница, војникиња, судиница – онда то баш није тако једноставно. Ево шта кажу грађани:

– Тешко. Барем што се мене тиче, зато што само име каже судија, па шта сад судиница – ништа ми то не значи, судија је судија – рекао је грађанин.

– Звучи ми добро и сматрам да треба да подржимо тај закон. Ја се потпуно слажем, ако мушкарце зовемо у мушком роду, зашто не бисмо звали и жене – нагласио је грађанин у пролазу.

– Искрено, мало ми рогобатно звучи – рекли су.

Али – то што родно сензитивни језик наилази на отпор у свакодневном говору – није ни необично, јер су му се и то прилично оштро супротставили значајни друштвени ауторитети.

Да подсјетимо, једном приликом о родно сензитивном језику, говорио је прилично жустро патријарх СПЦ Порфирије.

И под таквим притиском – џаба је у закону писало: да су образовне установе дужне да користе родно осјетљив језик у уџбеницима, у свједочанствима и дипломама. За разлику од медија који су се углавном прилагодили, на питање да ли су уџбеници прилагођени и школе добиле инструкције, у министарству просвјете за “Блиц” ТВ кратко наводе – за све информације обратите се Националном просвјетном савјету, био је одговор.

Шта су и колико учинила ресорна министарства на доношењу потребних докумената питали смо у министарству за људска и мањинска права, које је Закон и донијело и које се стара о његовој примјени.

– Према сазнањима – када је у питању Регулаторно тијело за електронске медије и Савјет за штампу – то је учињено. Да ли је успостављен механизам надзора и инспекције примјене тих препорука – не знамо. А када је у питању Министарство просвјете, није учињен до краја читав тај комплекс питања – каже Томислав Жигманов министар за људска и мањинска права.

Мацура: Од идеје се неће одустати

Нова министарка у Влади Србије Татјана Мацура, која је најавила да ће са бавити питањем положаја жена и равноправности потврђује: подзаконска акта касне, али то не значи да ће се од идеје о родно осјетљивом језику одустати.

– Тако да се ја искрено надам, након што је сада конституисана влада и министри су кренули да раде, да ћемо ускоро имати прилике да имамо и те правилнике. Ево, као неко ко сједи у Влади и ко ће се бавити питањем родне равноправности, ја се надам да ћемо и то питање ускоро ријешити – каже Татјана Мацура, министарка у Влади Србије.

– Идеја Закона о родној равноправности, односно одредби о родно осјетљивом језику поручују министри – супротно одијуму у јавности, није да санкционише и кажњава и силом намеће занимања у женском роду. Напротив, у Закону то и не пише – наводи Жигманов.

– Нема никаквих одредби о кажњавању. Нема одредби да ће неко, уколико се неко не придржава употребе да ће сносити финансијску посљедицу у виду казне, што је било нетачно и тенденциозно тумачено у појединим критикама овог сегмента Закона – каже министар Жигманов.

Отпор је, то је већ познато највећи према оним занимањима у којима жена до прије неколико деценија није ни било. Али није истина да су нам занимања у женском роду – потпуна непознаница.

– Посебно код дјеце то може да се примјети. Дјеца онако исконски, природно користе родно сензитивни језик и изразе управо зато што осјећају језик на прави начин, а ми одрасли их враћамо на неке позиције, које нама, прије свега из идеолошких побуда, више одговарају – закључује Мацура.

Зато разговарајмо што више са дјецом и мало боље обратимо пажњу. Можда тада генералица и капетаница – добију значење.