Рогатичанка Борка Јешић /75/ више од три деценије међу љубитељима традиционалних рукотворина позната је као "жена златних руку", која зна све тајне женских радова у свом крају, а посебно у изради народних ношњи и предмета од филца.

Нема рада и мустре, кажу у Удружењу жена "Сноп", чији је Борка члан, у коме се она не истиче, почевши од свих врста веза, обичног, пуног, покрстице, гобленског до змијањског, шивења, плетења, шлингања и филцања.

Борка каже за Срну да се најрађе бави производњом народних ношњи по наруџби за културно-умјетничка друштва, али и за појединце који желе да сачувају овај вид традиције у својим домовима.

На недавној Регионалној пољопривредној изложби и сајму у Рогатици Јешићевој је припала прва награда за производе кућне радиности.

Фото: srna.rs

Она истиче да на оваквим манифестацијама за њене радове нема купаца, јер су скупљи и намијењени су онима са дубљим џепом.

Јешићева као примјер наводи да дио мушке народне ношње, који се назива "гуњић", а у свечаним приликама се носио као прслук, продаје по цијени од 200 КМ до 400 КМ, у зависности од украса и оригиналних елемената које набавља углавном у Србији.

- Сарајевску кићену ћурдију, дио свечарске женске ношње, украшавала сам мјесец дана гајтанима, традиционалним везом и перлицама, а сама сам је кројила, шила и не могу је продати испод 500 КМ, јер је фантастично урађена и сваки посјетилац мог штанда је питао за њену цијену - каже Јешићева.

Она већ годинама израђује сувенире – лутке са народним ношњама из свих крајева бивше Југославије и поносна је што су и ови њени производи нашли купце ван земље.

Борка не крије задовољство што су њене рукотворине стизале свуда, захваљујући људима који потичу са ових простора, а животни путеви су их одвели у земље Сјеверне Америке и Европе.

Иако је ушла у осму деценију живота, Борка не одустаје од израде рукотворина, одјевних и украсних предмета од природних материјала.

Фото: srna.rs

Она је до скоро, као стручно лице, држала радионице на којима је обучавала заинтересоване за израду народних ношњи и давала инструкције о специфичној техници обраде вуне у филц од којих се производе одјевни предмети и декорације.

Како се ова врста тканине добије намакањем у воду чисте рунске вуне, људи од струке, како каже, препоручују филц као посебно здрав материјал.

Борка Јешић, наставник биологије у пензији, каже да се већ годинама бави и производњом органске хране и препоручује свима који имају бар мало слободног времена да се посвете том послу који доноси добро за цијелу породицу.