Сеоски вашар у братуначком селу Полом или како га мјештани називају "руј", необичан је и јединствен, са традицицијом дугом 119 година, тврде становници овог села на обали Дрине, истичући да је тај податак пронађен у старим црквеним књигама.

Вашар се одржава код Цркве Светог Саве и на школском игралишту, а до посљедњег рата у БиХ и изградње цркве у Полому одржавао се "код липе" на тешко приступачном брду Градац, високо изнад Дрине и садашњег села.

Најстарији мјештанин Полома Немања Јокић /87/ каже да од када зна за себе, зна за "руј" и да се вашар одржавао на брду, на пространом пропланку код огромне старе липе.

 - Увијек се `руј` обиљежава дан након Велике Госпојине, односно 29. августа. Тада је народ излазио и брао траву, односно лист од рујевине, коју смо звали руј, по којој је вашар и добио име. То лишће и гранчице су сјецкани и то се давало овцама као љековито средство против метиљивости - почиње причу Јокић.

 Он истиче да је много народа долазило на вашар из околних парохија и преко Дрине из сусједне Србије.

- По два дана смо воловима возили бостан да продајемо на `рују`. Продавао сам и воду, јер горе нема изворишта. По десет тона бостана би продали на вашару, била је добра зарада - присјећа се овај домаћин.

 Народ се окупљао и веселио

 Према његовом свједочењу, народ се окупљао под великом липом коју једва обухвате три човјека. Липа је још у животу, а Немања каже да је огромна од када је он памти.

- Народ се окупљао, родбина, пријатељи, момци и дјевојке. Почињала је музика. Није било разгласа као данас, али се играло, пјевало, веселило, упознавало. Многи су ту запросили дјевојку, многи се оженили и пуно дјевојака се удало са `руја`, не враћајући се увече својој кући - евоцира сјећање старина.

 Он подсјећа да садашња села у долини Дрине нису постојала и да су настала након Другог свјетског рата, а да је становништво раније живјело у брдима. Каже да је тада почело и расељавање и да оно још није заустављено.

И вашариште се спустило у поље са народом

- Поља су се чувала за обрађивање и пољопривреду, куће се нису правиле на обрадивој земљи и у долини и због бојазни од поплава непредвидиве Дрине. У посљедњих 70 година све је из брда саселило у поље и брдска села су потпуно нестала, зарасла у шуму и врзину и не препознаје се гдје су некада била. Руј се више не бере и не даје стоци, јер се за лијечење овчије метиљивости користе разни вјештачки препарати, али је сачувана традиција одржавања вашара, `руја`, код цркве у Полому -констатује Јокић.

Као најстарији мјештанин села, он прича да је народ масовно напуштао ово село и крај након Другог свјетског рата и касније у комунистичком периоду.

- Овдје је некада живјело 150 домаћинстава са по десетак чланова. Остало је свега педесетак, већином старачких. Већина кућа је празна, али за `руј` дођу и они који само једном годишње долазе у завичај. Дворишта су пуна аутомобила из разних крајева. Село је данас пуно и `руј` је прилика за окупљање и виђење пријатеља, кумова, комшија и сродника, за упознавање оних који се не познају, и то треба његовати - поручује овај домаћин, који још одржава традицију, држи овце, храни свиње и не дозвољава да му имање освоји коров.

Мјештанин Полома Никола Милановић каже да је "руј" празник села са дугом традицијом и да је обиљежаван и у најтежим временима. Обиљежавало се скромније, али традиција није прекидана.

Асфалтирање пута отворило перспективу селу и туризму

Милановић истиче да је након асфалтирања регионалног пута Братунац-Дрињача-Зворник, прије 17 година, зустављено одсељавање, али да је у селу остало већином старије становништво. Мали је број млађих, а сеоску школу похађа свега пет ђака.

Према његовим ријечима, асфалтирање пута учинило је ово село приступачним и изграђено је неколико десетина викендица поред Дрине, а Полом постаје све привлачнији за туристе. Већина мјештана, који су раније одселили, реновирају своје запуштене и оронуле куће и знатан број старијих се враћа из Србије и иностранства да у пензионерским данима уживају у завичајној љепоти и миру.

- Овдје се раније живјело од пољопривреде. Домаћинства су имала стотине оваца. Свако домаћинство држало је по пар волова, а сада у цијелом селу нема ниједан пар волова јер се земља машински обрађује - објашњава Милановић.

За "руј" је код куће и Бранислав Бане Јокић, који се вратио из Њемачке, гдје је радио 21 годину и стекао пензију. Радио је као полицајац и у Граничној полицији неколико година након рата у БиХ, а онда је отишао је на рад у Њемачку.

Радећи у иноатранству није заборавио завичај него је обновио кућу и имање у Полому и вратио се јер воли своје село, Дрину, наш начин живота.

Његова прича, која се односи на "руј", је интересантна јер дјелује судбоносно.

"Руј" дан за женидбу

- Два пута сам се женио и оба пута са `руја`. Први пут 1985. године и она је отишла, другу сам оженио 2004. године и она је умрла. Требало је да се ове године поново оженим са овог вашара, али се нису испунили сви услови и женидба је одгођена - уз осмијех говори Јокић, напомињући да не одустаје од те намјере.

Упознали смо и будућу младу која се задовољно смјешка и каже да је лијепо у Полому.

Он истиче да се вратио у Полом јер воли своје село, свој народ, обичаје, културу, начин живота и да се најбоље осјећа ту гдје су му коријени.

Са остарјелим оцем Немањом одржава имање. Брину о воћњацима и нису дозволили да им ниједна њива зарасте у коров и шибље. Кажу да ће бити ракије ове године.

Јокић каже да је посебан осјећај за све мјештане обиљежавање "руја", да свако домаћинство пече прасе или јагње на ражњу да што боље дочекају велики број гостију који се из године у годину повећава.

- Некада су вашари били у Полому за Светог Саву, затим у Дрињачи и Кравици и била је велика посјећеност. Након више деценија замирања у комунистичком периоду, поново се повећава број присутних и нарочито младих на овим вашарима, што радује, јер се наставља традиција, обичаји се чувају и омогућава да се расељени сродници сусретну, упознају и избјегну непримјерене емотивне везе - истиче Јокић.

Вашар окупи и садашње и бивше мјештане и њихове потомке

Са жаљењем говори да се број становника овдје смањује, да стари умиру, а млади одлазе.

- Овај вашар је један од начина да потомци оних који су давно одселили из Полома у разне крајеве, већином у Србију, дођу у завичај својих предака, виде њихова некадашња имања, упознају фамилију, која је још овдје и многи су се одлучили да овдје направе викендице поред Дрине. Око 120 викендица је изграђено и гради се у атару овог села - објашњава Јокић и додаје да треба увести таксе на те објекте као што је пракса на Западу.

Он каже да високо на брду изнад Полома постоје остаци зидина старог римског града на коме никада нису вршена нека истраживања.

Мјештани су недавно подигли велики метални крст на једном брду изнад села у знак сјећања на велики број страдалих српских војника у борбама са усташама и Нијемцима и спречавању њиховог продора преко Дрине у Србију.

Један од најагилнијих активиста у Полому Стево Томић објашњава ду су крст подигли на брду, које је након великих борби на почетку Другог свјетског рата народ назвао Дражиновац, јер су овдје отпор непријатељу пружали и гинули припадници српских јединица, односно четничког покрета који су штитили одступање нејачи преко Дрине и продор непријатеља на територију Србије.

Томић истиче да је проблем пут који треба уредити до крста и да на том брду намјеравају изградити љетниковац-видиковац и печењару, да сви који желе могу доћи и овдје провести дан спремајући себи храну и уживајући у љепоти амбијента и погледа који се пружа на живописну долину Дрине на удаљености од више километара њеног тока.

И Томић се након вишегодишњег рада у Београду и бројним великим градилиштима у Ираку и Африци вратио у своје село. Он је један од ријетких који је сачувао и обновио стару кућу у засеоку Крижине, високо изнад Полома, гдје се некада налазило ово село, а сада су некадашње њиве и воћњаци постали неприступачна шикара.

Каже да је село у брду зарасло, куће пропале и све је саселило у поље.

- У Крижинама је након Другог свјетског рата било десет кућа са стотину чељади. Сада нема нико и једино је још моја кућа остала усправна - истиче Томић.

Све веће интересовање за смјештај и домаћу храну

Он сматра да је асфалтирање пута кроз Полом 2007. године средствима Владе Републике Српске отворило перспективу овом селу.

- Ко хоће да се бави пољопривредом, узгаја малину и друго воће, производи поврће, млијечне и месне производе може да лијепо овдје живи, јер све већи број туриста и пролазника тражи те производе од којих се може обезбиједити солидна егзистенција - каже Томић, а многи траже коначиште или смјештај да одмарају поред Дрине неколико дана.

А да би село доспјело на туристичку мапу, према мишљењу његових мјештана, треба обезбиједити и осмислити и неке препознатљиве садржаје. Један од тих је његовање обиљежавања традиционалног вашара "руја" који је ове године свечаније прослављен него претходних година.

Осим литургије у Цркви Светог Саве, приређени су забавни садржаји и одржана такмичења у традиционалним народним дисциплинама која су привукла пажњу мјештана, али и великог броја гостију из сусједних мјеста, као и бивших становника овог села, који су дошли из разних крајева Републике Српске, Србије и иностранства да и ове године за "руј" буду у свом мјесту са својим најдражима.

Пише: Миро Пејић

Фото: srna.rs