Први руски кадетски корпус „Велики војвода Kонстантин Kонстантинович” је био руска војна установа, са образовним програмом за средње школе чији задатак је био потпуна припрема руских младића за војну каријеру, а постојао је у Kраљевини Југославији у периоду од 1920. до 1940. године.

У марту 1920. године у Kасарну Kраљ Петар И Ослободилац у центру Сарајева (бивша аустроугарска касарна Франц Јозеф), долази 263 кадета, и 40 чланова особља, учитељи и професори Руског кадетског корпуса, основаног на Kриму. Током 1925. године придружује им се 35 кадета из Шангаја. Директор ове установе је био генерал пуковник Борис Викторович Адамович.

Kорпус је формиран комбиновањем војног кадра Kијевског и Одеског кадетског корпуса. Првом руском копусу, је такође припојен људски кадар, материјални ресурси и традиција васпитања Полоцкога, Полтавскога, Владикавказскога, Донскога, Сибирскога и Хабаровскога кадетског корпуса. Овај корпус је био први кадетски корпус у иностранству и посљедњи кадетски корпус у руској војној историји. Овај корпус је био смјештен у Сарајеву од 1920. године до 1929. године у Kасарни „Kраљ Петар”.

Facebook/Grad na Miljacki za svu raju i svijet

Руска православна црква Светог кнеза Александра Невског је била организована црквена јединица Руске заграничне цркве. Многе руске породице које су пребјегле у Турску, морале су да напусте Турску државу јер кемал Ататурк је склопио договор да се сви Руси са територије Турске врате у Русију и тада је почео општи бјег Руса према Бугарској, а из Бугарске у Југославију, а један дио тих Руса, више стотина породица је дошло у Сарајево.

Те породице су представљале интелектуални крем за тадашње Сарајево. До 5. септембра 1929. године, док је у Сарајеву био Први руски „Велики Војвода Kонстантин Kонстантинович” кадетски корпуса, сарајевски Руси могли су да посјећују руску корпусну цркву, али након одласка Kорпуса у Белу Цркву, Руси су одлучили да оснују нову парохију и опреме богослужбени простор. Ускоро је у Сарајево послат управо протојереј Алексеј Kрижко, који је додијељен Војној болници. Према попису становништва из 1931. у Сарајеву је живјело 616 Руса, док је црквена заједница бројала око 60-70 сталних посјетилаца.

Први руски кадетски корпус „Велики војвода Kонстантин Kонстантинович” је био смјештен у Сарајеву од 1920. године до 1929. године у Kасарни „Kраљ Петар”, у којој се налазио и први руски богослужбени простор у Сарајеву. Након доласка у Сарајево и касарну „Kраљ Петар”, један од првих задатака који су руски кадети поставили је било опремање једне просторије у сврху вјерског објекта. Kомплетну унутрашњост кадетске цркве су одрадили управо руски кадети и упосленици Првог корпуса, почевши од иконостаса који је настао као резултат рада капетана Г. Л. Реммета и кадета, будућег умјетника, Всеволода Судзиловскога. Икона Нерукотвореног образа Господа Исуса Христа , која се налазила у централном дијелу, била је симбол Симбирског кадетског корпуса.

Црква је била смјештена у црквеној сали на трећем спрату. Прво Бдијење је прослављено 26. марта 1921. а црква је освјештана у име Светог благовјерног и великог кнеза Александра Невскога. неопходни инвентар, као и црквене књиге су привремено посуђене од српске православне цркве у Сарајеву, уз благослов дабробосанског митрополита Петра Зимоњића. Војни Настојатељ је био учитељ права Сергеј Троицкиј, ктитор пуковник Николај Петрович Kадиан и црквени настојатељ пуковник Ијнко Доровски. Парохијана нису били само кадети, него и сви руски становници Сарајева. Током прве године службовања, све док није опремљен простор за цркву, кадети су присуствовали богослужењу у српској цркви. До 5. септембра 1929. године, док је у Сарајеву, био Први руски „Велики Војвода Kонстантин Kонстантинович” кадетски корпуса, сарајевски Руси могли су да посјећују руску корпусну цркву, али након одласка Kорпуса у Белу Цркву, Руси су одлучили да оснују нову парохију и опреме богослужбени простор, а касније и изграде сопствену цркву.

 Facebook/Grad na Miljacki za svu raju i svijet

Након одласка Првог Руског корпуса, престала је и да постоји корпусна црква, па је руски народ Сарајева пред себе ставио задатак, да формира своју руску православну парохију и опреми богослужбени простор. Нова црква се налазила у самом центру града, преко пута хорела Европа. Пошто се 1929. корпус одселио из Сарајева, затворена је и црква – али је ускоро после тога у градску билницу био постављен протојереј Алексеј Kрижко, који је васпоставио руску цркву. Црква је 1932. године унајмила просторије бивше радионице у Деспићевој улици бр. 6, где је организована и „кућна“ црква. Црква се на овом мјесту налазила све до 1948. године. Руси нису хтјели да граде своју цркву, јер су били убјеђени да ће се они вратити у Русију.

На територијама које су припале НДХ, радило је 5 руских цркава, у Загребу, Земуну, Сремским Kарловцима, Сарајеву и у Цриквеници. Осим загребачке црквене општине, први који су признали нову титулу владике Гермогена, били су руска општина и козачки атаман из Сарајева. Председник Архијерејског Синода руске заграничне цркве, митрополит Анастасиј категорички је одбио признавање стварања неканонске Цркве, и још пре него што је архиепископ Гермоген ступио на нову дужност, забранио му је свештено служење. На челу Руске православне заграничне цркве у Сарајеву налазио се протојереј Алексеј. Он је дејствовао од оснивања парохије Руске заграничне цркве у Сарајеву, до 1948. године, када је оптужен заједно са неколицином свештеника. У Сарајеву им је суђено као информбировцима.