Најкраће на запослење у Републици Српској чекају љекари, професори биологије, математике и инжењери информатике и то у просјеку до шест мјесеци. Након њих слиједе магистри фармације, који до радног мјеста долазе за седам мјесеци.

Подаци су то Завода за запошљавање Српске, гдје наводе да просјечна дужина чекања на посао на евиденцији незапосленихзависи прије свега од степена стручне спреме, занимања које лице има, додатних знања и способности које посједује те покретљивости ван мјеста пребивалишта. Такође, у обзир треба узети, наводе у Заводу за запошљавање,колико је лице које је незапослено активно у тражењу посла, али и број исказаних потреба у том занимању, као и број незапослених лица евидентираних у том занимању.

- Анализирајући просјечну дужину чекања укупног броја незапослених лица на евиденцији, подаци указују на то да најкраће на запослење чекају лица са високом стручном спремом и то у просјеку од двије године и шест мјесеци, док најдуже на посао чекају полуквалификовани радници и то у просјеку око седам година - казали су "Гласу" у Заводу за запошљавање.

Нискоквалификовани и висококвалификовани радници и лица са вишом стручном спремом на запослење чекају у просјеку око шест година, квалификовани радници пет година и девет мјесеци, а лица са средњом стручном спремом чекају у просјеку четири године и 11 мјесеци.

Такође, наглашавају да дипломирани правници, економисти, професори разредне наставе и дипломирани инжењери пољопривреде на посао чекају у просјеку око двије године.

- У овим занимањима имамо евидентиран највећи број пријављених лица на евиденцији незапослених. Послодавци исказују велико интересовање за запошљавање лица са поменутим занимањима, али прилив из образовног система доводи до веће просјечне дужине чекања на запослење - поручили су из Завода за запошљавање.

У привредној заједници наводе да ови подаци не осликавају стварно стање у привреди.

-У посљедњих неколико година ко год да нам се јави за посао углавном релативно лако и једноставно долази до запослења, посебно оних са дипломом техничких факултета. Ту је доста дефицитарног кадра, а мало се младих и уписује на те факултете, док са друге стране прерађивачка индустрија вапи за тим кадром - казао је "Гласу" предсједник Уније послодаваца РС Зоран Шкребић.

Такође наводи да Влада и послодавци треба да раде на томе да списак незапослених на бироима осликава право стање.

- Не сматрамо да икоме треба ускратити одређена права, али на том списку треба да буду само они који траже посао. Остала права треба остваривати мимо Завода за запошљавање, јер на њему треба да имамо чисту и јасну слику оних који траже посао. Доказ за то је и да се фирма коју заступам у пар наврата обраћала Заводу и тражила да нам пошаљу одређени кадар, али се нико није одазвао на све те огласе -закључио је Шкребић.

ПРИЈАВЉЕНИ И ОДЈАВЉЕНИ

Према подацима Завода за запошљавање РС укупно је у овој години на евиденцију незапослених пријављено 5.391 лице.

- Са друге стране због запослења са евиденције у овој години брисано је 2.752 лица. Тренутно је отворено 173 конкурса за посао - подаци су Завода за запошљавање.