За разлику од протеклих година када је одређени број држављана БиХ одлазио на страна ратишта, у посљедње вријеме евидентиран је повећан тренд оних који се са тих ратишта враћају, због чега домаће безбједносне службе морају бити максимално опрезне, с обзиром на опасност коју то може изазвати.
На то је, између осталог, указано у извјештају о реализацији Акционог плана Владе Српске за превенцију и борбу против тероризма 2016-2020. за прошлу годину, а који је у петак разматран на сједници Владе.
Истакнуто је да се безбједносна ситуација у Републици Српској и БиХ промијенила од доношења овог документа, као и сви безбједносни изазови и трендови.
Проблем миграција из ратом захваћених подручја исламских земаља, као и проблем економских миграција, није био актуелан прије неколико година, као ни безбједносни, здравствени и други изазови које те миграције носе са собом.
- Радикализам, насилни екстремизам и тероризам мијењају своје облике, начине испољавања, начине извршења, средства и методологију, због чега се мора мијењати приступ тим проблемима - истакнуто је у извјештају.
Декан Факултета за безбједност и заштиту из Бањалуке Слободан Жупљанин истиче да је сада много опаснији повратак држављана БиХ са страних ратишта, него што је био њихов одлазак тамо.
- Када су отишли, знали смо да више нису ту, али свакако смо знали и да ће се једног дана вратити и све оно што су тамо учили, у неком времену ће покушати реализовати на овим просторима. Због тога је крајње вријеме да се праве нове стратегије за спречавање дјеловања тих људи који се враћају са страних ратишта - сматра Жупљанин.
Он наглашава да је сада посебно специфична ситуација због дешавања у Авганистану, одакле се очекује потенцијално велик број људи који ће се вратити.
- Вријеме је за црвени аларм за све обавјештајно-безбједносне службе. Сва та лица која се сада враћају морају се ставити у потпуну контролу. И то буквално 24 часа под надзор, јер је сасвим сигурно да они неће мировати, а и ранија искуства показују да су се овдје оспособљавали за ратне зоне - упозорава Жупљанин.
Све оно што се у свијету дешавало у посљедњих десет година у погледу тероризма, било је, како каже, на неки начин повезано са БиХ.
- Међу људима који су вршили терористичке акте или су долазили из БиХ или су их обучавали на овим просторима. Тако се БиХ показала као доста згодна база за ту врсту људи, због чега се они врло радо враћају. А то је нови знак и ново упозорење за безбједносне службе - поручује Жупљанин.
Према његовим ријечима, БиХ недостају озбиљне стратегије и шири програми.
- Нисмо до сада видјели ниједан програм озбиљне ресоцијализације људи који су се вратили, а они нужно морају проћи кроз одређене друштвене надзоре. Без тога и само са превентивним мјерама биће врло тешко да се одупремо њиховим евентуалним покушајима да праве одређене проблеме - додаје Жупљанин.
Шта пише у стратегији
Стратегија за превенцију и борбу против тероризма има за циљ да сагледа тренутно стање у БиХ и да постави приоритетне задатке чијом ће се реализацијом успоставити цјеловит систем борбе против тероризма. Стратегија БиХ за превенцију и борбу против тероризма заснива се на четири основна стуба, а то су превенција, заштита, истраге и кривично гоњење, као и одговор, односно, реакција.
