Са дијагнозом карцинома грлића материце у Српској се годишње суочи најмање 200 жена, међу којима је све више млађих од 40 година, док ова опака болест, у просјеку, сваке седмице угаси један живот.

Званична статистика показује да током године у болницама у Републици Српској буде лијечено око 500 пацијенткиња, а да битку у просјеку изгуби 50 њих.

Љекари упозоравају да карцином грлића материце представља један од најчешћих тумора код жена, те да је на другом мјесту по смртности, послије рака дојке.

Објашњавају да је за развој ове болести потребно од пет до 10 година и да се она  може открити само редовним и правовременим контролама, што значи да, у погледу преживљавања, превенција игра пресудну улогу.

Ако се болест открије у почетном стадијуму, петогодишње преживљавање је преко 95 процената. Међутим, када се рак прошири на органе у карлици, те на плућа, кости, јетру, степен преживљавања је око 15 одсто.

Ситуацију компликује и то што су симптоми ове болести ријетки и неспецифични, односно, чињеница да рак грлића материце у почетном стадијуму не боли.Према подацима Института за јавно здравство Републике Српске, у Српској је од 2013. до 2017. овај карцином откривен код 939 жена, а преминуло је 247 обољелих.

Живко Врањеш/Фото: УКЦ РС

У ИЈЗ Републике Српске кажу да жене у мање развијеним земљама чешће оболијевају од овог карцинома, у којима је карцином грлића материце на другом мјесту по учесталости.

– Рак грлића материце је болест која се може спријечити. Он се развија постепено, а промјене које претходе овој малигној болести могу једноставно да се уоче током превентивних гинеколошких прегледа. Најважнији фактор ризика је инфекција хуманим папилома вирусом (ХПВ), који се углавном преноси сексуалним контактом. Постоји више од 100 типова ХПВ, од којих се најмање 14 високоризичних типова везује за појаву рака. Значајни фактори ризика за настанак рака грлића материце су рано ступање у сексуалне односе, велики број сексуалних партнера, гениталне инфекције ХПВ, пушење, ослабљен имунитет, лоши социоекономски услови, наследни фактор, нередовни гинеколошки прегледи – истичу за Српскаинфо у ИЈЗ РС.

Гинеколози објашњавају да ова болест у почетку напада грлић материце, а касније се, као и све друге малигне болести, системски шири на остале органе.

– Карцином грлића материце углавном се јавља код жена старије доби, изнад 50 година, али је посљедњих година све више жена са раком грлића материце које имају мање од 40 година. Најчешћа дијагностика је ПАПА тест, који је једноставна и безболна метода за жену. Додатне методе су колпоскопија и ХПВ типизација. Лијечење је на три начина – оперативно,  радиотерапијијом и хемотерапијом, те комбинацијом ових метода – рекао је за Српскинфо специјалиста гинекологије и акушерства у Универзитетском клиничком центру РС др Сладибор Лакић, поводом Европске седмица борбе против карцинома грлића материце, чији је циљ подизања свијести жена о овој болести и начинима превенције.

Према његовим ријечима, превенција подразумијева редовне гинеколошке прегледе и редовне контроле, бар једном годишње.

– У том случају болест би, ако се појави, била дијагностикована у раној фази, па би и лијечење било једноставније и јефтиније – истакао је Лакић.

Живко Врањеш, онколог у УКЦ Републике Српске, каже да, посљедњих деценија, жене све млађе животне доби оболијевају од овог карцинома.

– По ранијим подацима ИЈЗ Републике Српске, годишње имамо од 200 до 250 обољелих. Код ове болести постоји примарна и секундарна превенција. Секундарна превенција су редовни гинеколошки прегледи, ПАПА тест, колпоскопија. Примарна превенција подразумијева полну едукацију жена, нарочито адолесцената, у смислу преноса ХПВ. У 99 одсто случајева, узрок карцинома је овај вирус, рано ступање у сексуалне односе, већи број сексуалних партнера. Пушење је, такође, један од узрочника. Остала примарна превенција односи се на вакцинацију против ХПВ која, међутим, не искључује редовне гинеколошке прегледе – објашњава Врањеш.

Пандемија корона вируса је зауставила активности Института за јавно здравство Републике Српске на увођењу ХПВ вакцине у календар обавезне имунизације у Српској, које су започете 2019. године.

Из ИЈЗ РС поручују да омогућавање вакцинације против ХПВ, као и увођење ове вакцине у програм вакцинације, остају приоритети у њиховом даљем раду.

Вакцинација против ХПВ је најефективнија мјера примарне превенције, а препоручује се адолесценткињама од 16. до 18. година.

Гинеколошки прегледи, у оквиру којих се ради ПАПА тест, препоручују се женама од 30 и више година, као најефикаснија мјера секундарне превенције рака грлића материце.