Домаже тржиште рада већ неколико година суочава се са мањком школованих радника у угоститељству, јер послодавци из иностранства младе куваре и конобаре врбују још док су у школским клупама, а упућени поручују да би их на овим просторима могло задржати само повећање плата.
Запослити доброг конобара или кувара постао је сан сваког власника локала, а угоститељи и професори у стручним школама кажу да су свјесни проблема те истичу да на одлазак младих људи утиче више фактора.
Професор у бањалучкој Угоститељско-трговинско-туристичкој школи Предраг Тошић истиче да готово свакодневно, осим власника ресторана из Хрватске, зову и послодавци из Њемачке и Аустрије, који се распитују за ученике које би ангажовали одмах након завршетка школе.
- Имали смо ситуацију да је један власник пицерије у Хрватској дошао и ученику који је тек испекао занат тамо понудио посао за почетну плату од 1.000 или 1.200 евра, што значи да је добио понуду, а није ни изашао из клупе - рекао је Тошић и додао да се за посао ван наших граница пријављује доста ђака.
Исто тако, каже Тошић, и наши угоститељи долазе и распитују се за свршене ђаке, јер и домаће тржиште вапи за школованим кадром.
- Међутим, наши послодавци не могу понудити плату коју за сезонски посао понуде они у ЕУ, због чега се већина наших ученика одлучи да оде вани - рекао је Тошић.
Да је ситуација иста и на другом крају крају Српске потврдио је директор Средње школе “28 јуни” из Источног Новог Сарајева Борис Брајовић, истакавши да домаћи послодавци траже ученике још док су у школским клупама.
- Не постоје они који су жељели да иду на праксу, а да нису успјели наћи гдје ће. Потражња је подједнака за конобарима и за куварима. Већим ресторанима за праксу обично треба више конобара него кувара. Ту дјецу, научену да раде свој посао, да би остали овдје морају привући већом платом - рекао је Брајовић.
Директор ЈУ Угоститељско-економске школе из Приједора Бранко Боровница сматра да је младим генерацијама наметнут тренд одласка у иностранство те да иако одлазе због финансија, можда нису ни свјесни колики су тамо трошкови живота.
- С обиром на овдашње услове, и наши послодавци дају солидне плате за те послове, које иду и чак до 1.000 КМ. Међутим, мислим да је потребно боље уредити област доприноса - рекао је Боровница.
Предсједник Удружења радника у угоститељству и туризму у РС Жељко Татић каже да они који желе да се баве пословима из сектора туризма и угоститељства овдје не виде сигурност и просперитет, јер, како каже, раде за минималне плате.
- С обзиром на то нормално је да ће отићи ако добију бољу понуду. У 50 одсто случајева послодавци у Српској немају проблем са недостатком радне снаге, јер цијене радника. Али не знам шта очекују остали? Сви знамо да је потрошачка корпа 1.500 КМ, а плата око 700 и нормално је да ће млади када добију добру понуду отићи - рекао је Татић.
Лоши услови
Жељко Татић каже да у Српској има изузетно добрих послодаваца, али да нажалост нису сви такви.
- Могу слободно рећи да у доста локала људи раде без слободног дана, без плаћених ноћних сати и то за малу плату па због тога иду у државе гдје су цијењени и поштовани - рекао је Татић.
