Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево изражава огорчење и велико незадовољство чињеницом да је изградња и постављање споменика на Казанима свирепо убијеним Србима протекла без икаквих контаката са овом организацијом и породицама страдалих.
- Ми и даље са жаљењем констатујемо да је град Сарајево подигао тај споменик без икаквих обиљежја о идентитету жртава, да се налази на неприступачном мјесту, а требало је да буде постављен у граду са именима убијених Срба - речено је данас Срни у овој организацији.
Члановима ове организације смета и то што није одређен датум обиљежавања овог страдања, потпуна несарадња, као и игнорисање сарајевских власти према породицама жртава.
- Нажалост, требало би да поставимо много спомен-плоча са именима убијених Срба у Сарајеву, те обиљежимо масовне гробнице на локалитетима попут помоћног стадиона Кошево, гдје су реексхумиране жртве са Казана, те Градско гробље `Лав`, Добровољачку улицу, Бентбашу, Пофалиће, Бућа Поток и друга стратишта Срба у Сарајеву - рекли су из Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево.
Према њиховој евиденцији, на подручју Сарајева још се трага за 172 Срба.
Наводе да су веома незадовољни процесом тражења несталих и радом институција које се баве овим проблемом на нивоу БиХ, те да је сасвим неоправдано игнорисање свих досадашњих напора релевантних и надлежних институције из Републике Српске, којима Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила искрено вјерује.
Ових дана навршава се 31 година од свирепих злочина над сарајевским Србима које су припадници такозване Армије БиХ убијали, а затим бацали у јаму на Казанима на обронцима Требевића изнад Сарајева.
Званично је из неприступачне јаме извучено 29 тијела, а сумња се да је број жртава већи јер су убијени цивили посипани кречом и постоји неколико слојева који никада нису ископани, а дио јаме је био и миниран.
Сумња се да је у јаме на Требевићу од 1992. до 1995. године бачено више од стотину тијела убијених Срба из Сарајева.
Србе су убијали припадници 10. брдске бригаде такозване Армије БиХ, којом је командовао предратни сарајевски криминалац Мушан Топаловић звани Цацо.
Поред јаме на Казанима, Градско вијеће Сарајева 15. новембра 2021. године открило је спомен-обиљежје посвећено убијеним сарајевским Србима током 1992. и 1993. године, којем није присуствовао нико од породица жртава.
Текст исписан на споменику на Казанима изазвао је бројне расправе, јер се на плочи не наводе починиоци злочина, нити националност жртава, већ само њихова имена.
На споменику су на латиници уклесана имена Марка и Невенке Бошковић, Драгомира Ћеранића, Милеве Драшковић, Ранка Франкић-Бркљача, Душка Јовановића, Марине и Радослава Комљенац, Ане и Васиља Лаврив, Новке Лемез, Ергина Николића, Бранислава Радосављевића, Предрага Шалипура, Ага Штете, Зорана Вучуревића и Стојана Жуже.
