У Републици Српској још увијек постоји плетење чарапа, али начин плетења чарапа – приглавака није довољно културно и историјски вреднован и кориштен у промотивне и туристичке сврхе.

Број жена које обрађују вунену и плетену аутентичну рукотворину, приглавак, се смањује. Неадекватна презентација и промоција, као и све мање интереса млађих генерација, ставили су нематеријално културно насљеђе на друштвене маргине у посљедњих неколико година.

Управо због тога, а у намјери да се традиционални Сарајевско-романијски приглавак призна и препозна, кренуо је на дуг пут до уврштавања на свјетску листу нематеријалне баштине.

Удружење грађана „Женски интерактивни рурални центар“ Источно Сарајево већ неколико година ради на уврштавања Сарајевско-романијског приглавка на листу нематеријалне баштине УНЕСKО-а .

- Надамо се да ћемо испунити све услове како би се овај елемент кандидовао за УНЕСКО листу што је од велике важности за овај крај али и за цијелу Републику Српску - каже Сњежана Росуљаш, портпарол УГ „Женски интерактивни рурални центар“

Њихова иницијатива наишла је на подршку јавности и надлежних институција.

Проф. др Ирена Медар – Тањга, аутор књиге „Нематеријално културно насљеђе“, подсјећа да су управо у поменутој књизи која је објављена прије неколико година приказани неки елементи карактеристични за овај крај.

- Kроз наш научни а практични рад Центра из Источног Сарајева, склопили смо интересовања у заједнички циљ. То су препознавање, заштита и чување насљеђа овог краја - каже Медар – Тањга.

Много је услова које је потребно испунити, али у Српској већ имају искуства у овом процесу јер су на свјетској листи већ два елемента.

Први корак био је уврштавање Сарајевско-романијског приглавка на листу нематеријалног културног насљеђа Републике Српске. Приглавак је на ту листу уврштен прошле године.Уз подршку Музеја Српске и ресорног министарства иде се ка томе да се и он заштити на исти начин као и змијањски вез и брање траве иве на Озрену. Управо та два елемента су једина из Српске на листи нематеријалне баштине УНЕСKО-а.

Владимир Ђукановић, координатор Одјељења за нематеријално-културно насљеђе Музеја РС каже да су након змијањског веза и брања траве иве, још два елемента послана у УНЕСКО и у процесу су номинације.

- То је традиција узгоја коња липицанаца и невесињска олимпијада. Што се тиче самог уписа на УНЕСКО листу – БиХ је држава са два ентитета и три народа а према правилима свака држава шаље један елеменат годишње, тако да РС сваке друге или треће године шаље елеменат за номинацију - појашњава Ђукановић.

У процес номинације и испуњавања услова кандидованих елемената укључено је и Министарство просвјете и културе Републике Српске.

Милица Kотур, начелник Одјељења за заштиту културног насљеђа истиче да је изузетно значајно чувати нематеријално – културно насљеђе јер оно баштини и ризничи све што нам је остало од културе, историје, традиције, симболике, обичаја.

- Тако и овај приглавак има значајно мјесто јер чувајући ово ризничимо оно што су нам наши стари оставили. Данас од нас зависи како ће то млади прихватити и пренијети будућим генерацијама - поручује Котурева.

УНЕСКО је 2003. године прописао Конвенцију о о очувању нематеријалне културне баштине, а БиХ је потписала 2008. Прије тачно 10 година у Републици Српској је почело формирање листе нематеријалног – културног насљеђа. Та листа данас има 22 елемента.

На званичној свјетској листи заштићеног нематеријалног насљеђа из Републике Српске су за сада само змијањски вез и брање траве иве на Озрену.

У Сарајевско-романијској регији се надају да ће се и приглавци са овог подручја за неколико година наћи на истој листи.