Завршне сцене филма "Линија" снимљене су данас на подручју Сарајевско-романијске регије и овај филмски караван свој пут наставља у Србији, изјавио је Срни директор филма Слободан Стојановић.

- Веома смо задовољни односом локалне самоуправе, становништва, борачких категорија, омладине и деце који су показали изузетну жељу да снимање `Линије` на овим просторима прође што успешније. Задовољство је вишестрано, јер су једнак допринос дали и статисти и цела филмска екипа, која изузетно цени гостопримство грађана Источног Сарајева, који су их додатно мотивисали за рад - рекао је Стојановић.

Он је истакао да су све секторске екипа овог филма посвећеног животу и дјелу ратног хирурга Миодрага Лазића функционисале беспрекорно.

Филмска екипа "Линије" данас одлази за Београд, а потом је слиједе сцене масовног укопавања на подручју Велике Моштанице.

- Већ је спремљено 130 мртвачких сандука и снимићемо оно што се десило на крају рата на подручју Братунца. Нагласићу и уметничку визију ноћне сцене, која је врло сложена. Након тога селимо се на неколико дана у Ниш, у стан покојног доктора Лазића, и на друге локације да приближимо његово место, одакле је отишао и где се вратио и где је преминуо од последица короне - навео је Стојановић.

Он је подсјетио да је прва клапа "Линије" била код манастира Ковиљ и додао да би и посљедња клапа требала "пасти" на истом мјесту.

Према његовим ријечима, у плану је још 10 до 12 дана снимања, након чега слиједи озбиљан и захтјеван рад на постпродукцији овог филма.

- Снимање квалитетних сцена је предуслов за све остало. Ако смо до сада све урадили и добили квалитет, онда нема никаквог разлога да не будемо задовољни захваљујући локалном становништву и институцијама у Источном Сарајеву, али и великој преданости свих глумаца и чланова филмске екипе, са режисером професором Драганом Елчићем на челу - рекао је Стојановић.

Филм "Линија" је историјска антидрама инспирисана мотивима из "Ратног дневника" доктора Миодрага Лазића, а ради се по сценарију режисера Драгана Елчића и књижевника Жељка Пржуља, гдје посебну линију представља епски егзодус 120.000 Срба из Сарајева.

Крст као метафору страдања и патње понијели су сарајевски Срби у постдејтонском, библијском егзодусу. Између својих домова и Републике Српске, одабрали су Српску и слободу у њој.

Филм се реализује у продукцији "Рамонда продакшн" из Београда, продуцент је Горан Иконић, а велику улогу у снимању има и Продукција "Први кадар" Источно Сарајево, која је извршни продуцент филма за Републику Српску.

Централна нит овог историјског пројекта јесте хуманост и херојско дјело доктора Лазића, али и његових колега доктора Милана Пејића и Славка Ждрала који су током Одбрамбено-отаџбинског рата спасили на хиљаде људских живота, не обазирући се на националност пацијената.

Филм је посвећен лику и дјелу ратног хирурга Миодрага Лазића из Ниша, великог хуманисте и човјека који је добровољно отишао на сарајевско ратиште 1992. године у ратну болницу "Жица" како би помогао борцима Републике Српске који су умирали од посљедица рањавања јер нису имали адекватну љекарску помоћ.