Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић изјавио је вечерас на Палама да је НАТО агресија која је извршена бомбардовањем српских положаја и Републике Српске у септембру 1995. године била дио заједничке непријатељске акције против српског народа.

-То је била једна од најтежих ситуација у којој се нашла Војска Републике Српске од почетка рата, који су против нас водиле удружене муслиманске снаге и гардијске бригаде хрватске војске, потпомогнуте НАТО авијацијом", рекао је Савчић новинарима уочи округлог стола о теми "НАТО бомбардовање Републике Српске-.

Према његовој оцјени, та безочна акција НАТО-а је према српском народу била непријатељски акт и Срби то никада не смију да забораве.

-Они су нам тада покидали нервни систем, а то су командовање и везе, али смо и у тим условима успјели да се одбранимо- истакао је Савчић.

Професор међународних односа и геополитике Универзитета у Источном Сарајеву Срђан Перишић сматра да НАТО бомбардовање има двије димензије - прва је да је тај бесрамни чин извршен када су НАТО и САД биле на врхунцу војно-политичке моћи, што се тада није могло рећи и за Русију.

Према његовим ријечима, друга димензија се односи да је тиме НАТО на спољнополитичком плану означио и своју данашњу улогу на овим просторима.

Перишић је нагласио да је Русија из дана у дан снажнији међународни фактор, што значајно доприноси и унутрашњем јединству српског корпуса у региону.

Начелник општине Пале Бошко Југовић рекао је да је вечерашњи округли сто одржан поводом 9. септембра - Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања Републике Српске.

-Дај Боже да се тај стравични злочин никада не понови, али и не заборави!- поручује Југовић.

Он је изразио наду да ће српски народ вјечно живјети у миру, а да ће Република Српска опстати упркос свим недаћама које су је пратиле и које јој пријете, а на радост њеним младим покољењима.

У злочиначком НАТО бомбардовање Републике Српске, које је почело 30. августа 1995. године у 2.12 часова и трајало до 14. септембра, страдало је више од стотину недужних цивила. На положаје Војске Републике Српске, НАТО авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених, а укупна тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона.

Повод за НАТО агресију била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале, 28. августа 1995. године, за коју су оптужени Срби иако је у извјештају независне комисије из тог периода наведено да "не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја", што је потврдио лично и Јасуши Акаши, тадашњи изасланик генералног секретара УН за Балкан.

Тадашњи командант Унпрофора генерал Мајкл Роуз изјавио је након инцидента на Маркалама да се не може утврдити одакле је граната испаљена.

Руски пуковник, командант руског миротворачког батаљона у Сарајеву Андреј Демуренко, који је учествовао у истрази, изјавио је да су Срби "неправедно били оптужени само да би НАТО имао повод за напад".

Према одлуци Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова која је донесена у марту прошле године, као Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Српској одређен је 9. септембар.

Тај датум одабран је као знак сјећања на дан када су у НАТО бомбардовању убијени брат и сестра Радмила и Раденко Галинац из насеља Грлица, у Војковићима. Брат и сестра Галинац били су међу првим жртвама НАТО агресије када их је 9. септембра 1995. године на срушеном мосту у насељу Семизовац, код Сарајева, убио пилот НАТО авијације.

Иницијатива за обиљежавање дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања покренута је у Андрићграду 26. августа 2018. године на приједлог Срне.