Ирски писац Семјуел Бекет /1906-1989/, добитник Нобелове награде за књижевност и аутор драме "Чекајући Годоа", најзначајнијег драмског текста епохе, умро је на данашњи дан.
У Бекетовим дјелима доминира распад грађанског друштва, дехуманизујућа слика човјека и безнадежна ситуација необичних бића на крају свијета и времена, што симболише апсурдност људске егзистенције.
Живио је у Француској и писао на француском, сматрајући да се тек на страном језику може писати без стила, што је био његов идеал.
Бекет је написао и роман "Марфи", те наративну трилогију "Молоа", "Малоне умире" и "Неименљиви", као и драме "Крај игре", "Посљедња трака", "Игре без ријечи", "Срећни дани", "Игра" и "Не ја".
Заокупљен проблемом људске егзистенције и отуђености модерног живота, Семјуел Бекет у свим својим дјелима даје крајње песимистичку визију свијета и приказује живот као игру виших сила у којој је човјек сведен на физиолошко и духовно вегетирање, на бесмислено трајање испуњено патњама и узалудним ишчекивањем спаса.
Да би приказао апсурдност таквог живота и човјекову беспомоћност, Бекет напушта традиционалну романескну фабулу и уобичајени драмски заплет и мијења их низом сцена које се понављају са малим варијантама, а ликове своди на гротескне и стравичне марионете - нијеми, слијепи, глуви...
Семјуел Бекет је био пријатељ са Џејмсом Џојсом, којем је једно вријеме био лични секретар.
Бекет је 1969. године добио Нобелову награду за књижевност.
Најзначајнији је као писац позоришних комада и један од главних представника театра апсурда. Написао је и неколико романа, али свјетски успех постигао је са драмама.
