Министар здравља Републике Српске Ален Шеранић рекао је да корона вирус није најсмјешнији вирус на свијету. Напротив, то је непријатељ који је непознат и који се као и људи, бори да преживи.

-Протекло је нешто више од два мјесеца од почетка борбе против епидемије вируса САРС КоВ (Ковид-19 је назив за обољење које вирус узрокује) због којег сада живимо у доста другачијем свијету него што је био прије епидемије", рекао је Шеранић у интервјуу за „Mondo.ba“.

Милиони људи су остали без посла, авиони су и даље већином приземљени, спорт је паузиран, у кафићима се сједи на сваком другом столу, а маске ће изгледа постати тек комад свакодневне одјеће.

Министар је говорио како су доношене кључне одлуке током најјаче борбе против епидемије, о Новаку Ђоковићу и вакцинацији, новим и старим вирусима, тиграстим комарцима и теоријама које кажу да нам ово све није требало и да нас је неку намјерно завјеренички у све увукао. Сви смо постали "вирусолози аматери", а вирусологија и вируси, рећи ће Шеранић, сада су "ин" и то ће се нажалост наставити.

У међувремену "природа се обновила". Фокус јавности у БиХ се са вијести о броју заражених и пребацио на утврђивање ко се и како окористио о набавку медицинске опреме. У Српској је прошла недјеља завршена најавом раскида уговора о набавци сада већ фамозне покретне болнице. Шеранић је у објаснио зашто је она (била) купљена и сматра то оправданим.

У Федерацији, ствар је отишла даље. Ухапшен је премијер.

На питање да ли је код нас било сумњивих набавки медицинске опреме и да ли би истрага могла да покаже нешто слично као у случају респиратора у ФБиХ, министар Шеранић је рекао да према информацијама које има, нема сумње, нити било каквих могућности по том питању.

-Од оних који су били задужени за набавке, Фонда здравственог осигурања Републике Српске и Института за јавно здравство Републике Српске, имам информације да је све рађено у складу са Законом о јавним набавкама и у складу са оним што треба да се изрегулише и заврши - појаснио је Шеранић.

Навео је да нема другачијих информација и мисли да нема никакве сумње ту, што се тиче набавки у Републици Српској.

Одговарајући на питање шта је борба против вируса корона показала о стању у здравству Републике Српске и шта нам недостаје, рекао је да је показала испред свега једну одлучност и пожртвованост здравствених радника.

-Урадили су велики дио посла и мислим да је јавност то имала прилику да види. С друге стране показала нам је да као мали систем, можемо врло брзо да се реорганизујемо и да преусмјеравамо капацитете како бисмо што боље одговорили епидемији – истакао је Шеранић.

Оно што је препознато да ће бити потребно у наредном периоду јесте да треба више епидемиолога.

-Не за то што сам ја епидемиолог, али засигурно је то нешто о чему смо размишљали. Такође, спремамо се за реорганизацију јавног здравства кроз нови закон о здравственој заштити гдје ће постојеће хигијенско-епидемиолошке службе промијенити намјену у тзв. центре за промоцију и превенцију, како бисмо увели више људи и направили бољу спону са локалном заједницом и сегментом јавног здравства", прецизирао је министар здравља Републике Српске.

На питање да ли то значи да нам се спрема, не само наставак борбе против овог вируса, већ долазак неких нових, рекао је да то можда не звучи добро.

-Али рецимо то овако: вирусологија је 'ин'. Некад је то била бактериологија, због туберкулозе, салмонеле и салмонелозе, тифуса итд. - то су болести из пријашњег периода. Сад је ту углавном вирусологија. Имали смо вирус еболе, па пандемијски вирус инфлуенце Х1Н1, а сада имате корона вируса, а и САРС вируси су сви корона вируси, тако да капацитети вирусологије треба да се подижу.

Зато смо и правили мрежу лабораторија у троуглу Бањалука - Бијељина - Фоча, како бисмо покрили цијелу Републику Српску, а апарате смјештали према капацитетима и људству које имамо, да бисмо обезбиједили капацитете за октобар и бољу борбу и против инфлуенце и против короне и свих осталих вирусних болести.

Што се тиче могућности да смо побиједили вирус, каже да епидемију јесмо сузбили.

-Могу вам показати како то изгледа (министар нам је показао графикон на којем су подаци о обољелима од марта до данас). Са овим падом ми можемо рећи да смо обуздали епидемију.

Можда је ово прва битка коју смо добили. Оно што јавност мора да зна јесте да се и вирус бори да преживи и током те борбе мутира. Те мутације му омогућавају да се бори против лијекова или да се прилагоди неком другом 'домаћину'. Као у овом случају када је прешао са животиње на човјека јер животиња му није обезбјеђивала довољно услова да преживи, па је прешао на другу јединку и наставио да јој се прилагођава", навео је министар за мондо.ба.

О томе шта је допринијело томе да сада имамо много мање заражених него почетком маја, да ли мјере или јер вирусу не одговара ово вријеме, каже да је то и једно вјероватно.

На питање да ли ћемо маске ћемо носити цијело љето, министар Шеранић каже да то треба пустити подацима да кажу.

-На основу њих ћемо изаћи са препорукама. Свјесни смо да није комфорно носити маску напољу на 30 степени да то отежава рад, дисање. Има људи који имају бронхитис, астму, алергију, али ми ћемо процијенити тренутак и вјероватно ће бити једна нова препорука о (не)ношењу маски на отвореном, али у затвореном ће сигурно остати још неки период. Не радим то само ја већ и Институт за јавно здравство.

О томе да ли ће вакцинацији против вируса корона бити обавезна, а и Новаку Ђоковићу који је изјавом изазвао буру да ће размислити о вакцинацији, ако буде приморан на њу шеранић каже:

-Постоји већ развијена методологија развијања вакцине против инфлуенце. Ствар је само соја који ћете да ставите у ту вакцину. У овом случају немате развијену вакцину против било којег корона вируса и морате развијати од почетка, са проласком кроз све клиничке студије и испитивања.

Што се тиче вакцинације, ја сам особа која ниједног тренутка не да да се доводи у спор било какво питање око саме вакцинације. Код вакцинације против корона вируса, оно што ће бити кључно је да ће нам ове студије, кад се буде вакцина испитивала, ће нам показати двије ствари. Прва је: какву врсту имунитета даје та вакцина, тј. колико пута ћете се требати вакцинисати односно ревакцинисати да би ваш одговор на вирус био адекватан. Друга ствар: показаће се које циљне групе ће како одговарати на сам вирус. Циљне групе су оне које су најугроженије.