Шеснаест година је прошло од великог албанског насиља на Косову и Метохији 2004. године, када се на мети нашао српски народ, њихова имовина, културни споменици и светиње Српске православне цркве.

У насиљу познатом и као „Кристална ноћ на Косову“, убијено је 19 особа, а протјерано 4012 Срба, етнички очишћено шест градова и девет села, порушено, запаљено или тешко оштећено 935 српских кућа и 10 друштвених објеката (школе, домови здравља, поште).

Посебна мета екстремиста били су духовно насљеђе и баштина српског народа, при чему је срушено, запаљено или тешко оштећено 35 вјерских објеката, међу којима 18 споменика културе. Манастир Девич код Србице и конаци манастира Светих Архангела код Призрена срушени су до темеља, а изгореле су и црква Богородице Љевишке из 14. и црква Светог Ђорђа из 16. вијека. Уништена је Призренска богословија, епископско сједиште у Призрену, оскрнављена српска гробља, а нестало је или оштећено више од 10 000 вриједних фрески, икона, путира, одежди и других црквених реликвија, као и књиге крштених, вјенчаних и умрлих које свједоче о вјековном постојању Срба на Косову и Метохији.

Повод за погром био је лажни извјештај албанских медија у којем су Срби оптужени да су псима натјерали преко ријеке Ибар шест албанских дјечака из села Чабар код Зубиног потока, од којих су се тројица удавила. Каснија истрага УНМИК-а утврдила је да су албанске оптужбе лажне и да је све било унапријед планирано, наводећи да су „преживјели албански дјечаци послије трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из сусједног села“.

Више од 20 000 припадника међународних снага није било спремно, или није хтјело, да осујети и спријечи етнички мотивисано насиље над Србима. Био је то други велики погром који су Албанци починили у миру откако је над покрајином успостављен протекторат УН-а. Ни дан данас нико од главних актера из политичких структура и редова бивше ОВК није за ово одговарао.