Иако смо научили да се 21. децембра обиљежава зимска краткодневница (зимски солстициј) на сјеверној хемисфери, ове године се обиљежава 22. децембра.
То је најкраћи дан у години, а укоријењен је у астрономском и религијском значењу.
Многе ране културе славиле су то као дан када се сунце “вратило”, започињајући период дужих дана.
Слиједи пет занимљивих ствари о зимској краткодневници (зимском солстицију).
Дан када сунце стоји
Ријеч “солстициј” долази од латинске ријечи “солститиум”, што значи “сунце стоји”. Знамо да не стоји, дословно, али ово је дан када сунце досегне најјужнију тачку како је видимо са Земље, а затим “окрене” смјер.
Будући да се сунце заправо не миче, ево што се догађа: Земља не кружи усправно, већ је нагнута око своје осе за 23.5 степени. Овај нагиб је оно што узрокује четири годишња доба. У вријеме зимске краткодневнице (зимског солстиција), сјеверна хемисфера је највише нагнута од сунца у години.
Зимска краткодневница (зимски солстициј) једне хемисфере је љетна краткодневница (љетни солстициј) друге
Зимска краткодневница (зимски солстициј) на сјеверној хемисфери позната је као љетна краткодневница (љетни солстициј) на јужној хемисфери. На сјеверној хемисфери ово је најкраћи дан у години, а након тога дани почињу бити дужи, а ноћи краће. На јужној хемисфери 21. децембра је најдужи дан у години и тада се дани почињу скраћивати, а ноћи продужавати.
Земљина најближа тачка сунцу заправо долази почетком јануара. Можда се чини изненађујућим да у то вријеме није љето на сјеверној хемисфери, али разлика између сунца на његовој најудаљенијој тачки (у јулу) и на најближој је само 3.3 одсто, недовољно за промјену годишњих доба. Нагиб Земљине осе, а не њена орбита, даје годишња доба.
То је одређена тачка у времену
Зимска краткодневница (зимски солстициј) је најчешће 21. децембра и иако већина људи цијели дан рачуна као зимску краткодневницу (зимски солстициј), она се заправо догађа у врло одређено вријеме – тачан тренутак када је сунце тачно изнад тропика Јарца (замишљена географска ширина између екватора и антарктичког круга). У 2023. години то ће бити 22.12. у 4.27 по средњоевропском времену.
Датум зимске краткодневнице (зимског солстиција) може варирати. Иако је најчешће 21. децембра, ипак није увијек. Може бити и 20. децембра или 22. децембра, а повремено и 23. децембра. Посљедњи пут зимска краткодненица (зимски солстициј) је био 23. децембра 1903. године, а сљедећи ће бити 2303. године.
Прославе Божића имају коријене у прославама зимске краткодневнице (зимског солстиција)
Можда знате да су многе божићне традиције укоријењене у поганству, али стварни празник Божића уско је повезан с паганским римским фестивалом који се зове Сатурналије. Иако Библија не наводи датум, историчари вјерују да је Исус стварно рођен у прољеће или јесен, а не зими јер су пастири ноћу вани чували своја стада.
Сатурналије су биле недјељни фестивал бога Сатурна – бога сунца, пољопривреде и времена – који је започињао 17. децембра. То је било вријеме гозбе, весеља и даривања. Иако је датум Божића одређен независно о датуму Сатурналија, фестивал је био толико популаран да су многи његови обичаји укључени у славље Божића када је хришћанство постало главна религија Запада.
Многе културе имају фестивал зимске краткодневнице (зимског солстиција) који слави повратак сунца или бога сунца.
Вријеме је дугих сјена
У децембру на сјеверној хемисфери сунце је у најнижем луку на небу што узрокује дуге сјене од његове свјетлости. Сјена коју баца ваш лик на зимску краткодневницу (зимски солстициј) најдужа је коју можете направити током цијеле године. Испробајте у подне и видјећете!
Стоунхенџ и зимска краткодневница (зимски солстициј)
Праисторијски споменик Стоунхенџу у Енглеској савршено је поравнат на линији погледа која показује на залазак сунца на зимску краткодневницу (зимски солстициј). Историчари мисле да је зимска краткодневница (зимски солстициј) био важнији људима који су изградили Стоунхенџ од љетне краткодневнице (љетњег солстиција). У сваком случају, мноштво друида, туриста и весељака биће тамо 22. децембра како би гледали излазак сунца.
