„Ја сам Дамјан и имам шест и по година. Ја вјерујем да би многи људи помогли да знају причу са којом се сусрећу многи моји другари“.

То су ријечи суперхероја Дамјана, дјечака који је побиједио леукемију, а којом позива на добровољно давалаштво крви и костне сржи, који су некада једини спас за дјецу обољелу од малигнитета.

Свјетски дан дјеце обољеле од рака 15. фебруар, Национално удружење родитеља дјеце обољеле од рака Србије (НУРДОР) у сарадњи са Институтом за трансфузију крви Србије обиљежава акцијом добровољног давања крви у Београду, а тој акцији ће бити посвећена цијела друга половина овог мјесеца широм Србије.

Кампању прати и телевизијски спот “Дати крв, спасити живот”, у којем је главни јунак управо Дамјан.

Дјечак који је побиједио леукемију у својој шетњи или трчањем кроз Београд, са великим црвеним балоном, прича да “није битно колико си брз, јак, висок, лијеп, образован, богат или познат да би био велики човјек“, и уз поруку да „можеш бити херој за сву дјецу која се боре са малигним болестима“, стиже у Институт за трансфузију крви Србије.

Ту га дочекују др Милица Јовичић која истиче да у нашој земљи, од 100 људи који могу дати крв, то учини свега троје. С друге стране, у Србији сваког дана једно дијете оболи од рака, а током лијечења често морају да примају трансфузије и то је оно што им спаси живот.

– Усљед епидемије вируса корона и бројних проблема ситуација са залихама крви у нашој земљи је веома неповољна. Налазимо се у таквој ситуацији да успјевамо да залихама крви којима располажемо покријемо искључиво дневне потребе, а некада ни толико. Епидемија је значајно утицала на број добровољних давалаца, с обзиром да релативно велики број људи усљед болести и употребе лијекова није у могућности да да крв. Зато нам је важно да апелујемо и да нас чује што већи број људи, јер ми овде не причамо о бројкама и статистици већ о људским животима – каже др Милица Јовичић.

Управо због тога, НУРДОР је своју овогодишњу кампању поводом Свјетског дана дјеце обољеле од рака усмјерио ка добровољном давалаштву крви.

Како истиче Тамара Кларић из ове организације, донације нису само материјалне и допринос спашавању живота не зависи увијек од тога колико новца можемо да донирамо.

Напротив, како објашњава, оно што је најважније да би се сачували животи већина нас то може да донира четири пута годишње.

– Дјеци обољелој од малигних болести у току лијечења често требају трансфузије крви. Када се то деси родитељи, који су већ у веома тешкој ситуацији, принуђени да се сналазе сами. Позивају своје пријатеље, рођаке, апелују путем друштвених мрежама. Све ово може бити другачије и зависи искључиво од нас. Од сваке здраве одрасле особе која три или четири пута годишње може дати крв. Тих 15 минута и 500 милилитара које сте поклонили, заправо сте поклонили живот. И то је непроцјењив осјећај – каже Тамара Кларић, пише Блиц.

Видео: НУРДОР Србија