Двадесетшестогодишња Билећанка Тијана Бошковић, најкориснија играчица посљедња два свјетска првенства које је освојила са селекцијом Србије, и њена три године старија сестра Дајана Бошковић, најбоља играчица репрезентације Босне и Херцеговине, на припремама су са својим националним тимовима за наступ на Европском првенству.

На смотри најбољих селекција Старог континента двије селекције имају другачије амбиције. Србија, која је базични дио припрема обавила на Палама, прижељкује пласман у сами врх, то јест борбу за шампионску титулу. Босна и Херцеговина, која комплетне припреме обавља у Зеници, а други јој је наступ заредом на EuroVolleyu, нада се проласку групне фазе и пласману у осмину финала.

Два пута сестре једна против друге

Занимљиво је да двије сестре играју на истој позицији – коректора, да су лидерке својих клубова за које наступају (Тијана наступа за Eczacıbaşı Dynavit из Истанбула, турског вицешампиона и финалисту ЦЕВ Лиге шампиона који је поражен оба пута од градског ривала Vakifbank на чијој клупи је селектор Србије, Италијан Giovanni Guidetti, а Дајана наступа за румунског првака CSM Volei Alba Blaj, финалисту ЦЕВ Купа; оп.а.), али и репрезентација за које наступају, те да су се до сада два пута играле једна против друге.

Први пут било је у Купу Турске 2020. године када су се састали Тијанин Eczacıbaşi и Дајанин Kuzeyboru Spor Kulübü, а други пут у августу 2021. године на Европском првенству, у првом колу групне фазе такмичења групе која је своје мечеве играла у Београду. Оба пута Тијанин тим је славио максималним резултатом, али су "змајице" на свом дебију на великом такмичењу пружиле јак отпор фаворизованој Србији.

- Када смо ишле у основну школу у Билећи није било избора, постојао је само клуб женске одбојке Херцеговац и карате клуб. Моје другарице из разреда су почеле тренирати и ја сам се са 12 година одлучила укључити. Тата нам се бавио спортом, па нам је то било усађено од малих ногу. Као мале сестра и ја смо се играле у парку. Уписала сам се на одбојку, а Тијана је почела тренирати карате. Касније је са мном отишла на неколико тренинга одбојке, свидјело јој се и остала је у овом спорту. Тако почиње наша одбојкашка прича - испричала је Дајана Бошковић.

Објаснила је да је био чудан осјећај када је први пут играла против сестре у Турској, а други пут је било пуно емоција.

- Сестре смо, представљамо двије различите државе. Самим тим што су наши родитељи и породица били присутни у Београду, некако је тај сусрет био емотивнији. Играти против Тијане и репрезентације Србије, најбоље селекције на свијету, била је част, али и изазов. Била је добра утакмица. Наш деби на Европском првенству - рекла је Дајана.

Нагласила је да "змајице" нису у лакој групи, да познају неке од селекција против којих ће играти и да могу до друге фазе такмичења.

Дајанина цимерица у репрезентацији је Милица Ивковић, комшиница породице Бошковић у Билећи, која игра на позицији либера.

- Одбојка ми је била некако више женски спорт од каратеа и била сам приморана да кренем да се бавим тим спортом. Од првог дана завољела сам тај спорт у којем сам већ 20 година. Имали смо срећу што је Зоран Видаковић дошао у Билећу, који је по мени најбољи тренер у Босни и Херцеговини што се тиче млађих категорија, и направио је Тијану и Дајану Бошковић одбојкашицама, а ту сам и ја. Посебан је осјећај када је неко из вашег града са вама заједно у репрезентацији. Имамо ту посебну везу Дајана и ја, када је тешко на терену мотивишемо једна другу - истакла је Милица.

Обје хвале селектора Стевана Љубичића (Београђанин чијим су доласком на кормило репрезентације Босне и Херцеговине прије три године почели и успјеси националног тима. Изборен је пласман на два европска првенства, као и пласман у ЦЕВ Златну лигу гдје су већ двије године. Уз то припреме дуже трају, репрезентација има боље услове за рад.

‘Нека буде трећа срећа на Олимпијским играма’

- Стицајем околности добио сам шансу да радим са Дајаном и Милицом у њиховим зрелим играчким годинама. Оно што ме купило на прву лопту што би се рекло јесте њихов став и однос према раду. То је, пре свега, оно што се понесе од куће и део је те културе која може у овим временима и са млађим генерацијама може да иде и у другачијем смеру. На сваком тренингу су биле изузетно мотивисане и изузетна подршка свакој играчици. Види се та њихова посвећеност репрезентацији и велика жеља да се направи помак и остваре резултати. Сјајне играчице и сјајни људи - изјавио је Стеван Љубичић.

Појаснио је и да је у репрезентацији фамилијаран однос, да су постали пријатељи за ово вријеме, да су у контакту и када је пауза. Додао је да се након остварених добрих резултата о репрезентацији Босне и Херцеговине прича више у свијету одбојке и да су играчице постале занимљиве европским клубовима.

Тијана Бошковић је са селекцијом Србије освојила посљедња два свјетска првенства, 2018. и 2022. године, била је првакиња Европе 2017. и 2019, те сребрена и бронзана на Олимпијским играма 2016. и 2021. године. Проглашавана је два пута за најкориснију играчицу свјетских првенстава, три пута за најбољу играчицу европских првенстава и три пута за најбољу одбојкашицу Европе. Многи је сматрају најбољом одбојкашицом Србије и бивше Југославије свих времена.

За сусрете против сестре рекла је да је било занимљиво, али необично те да би вољела да некад заиграју заједно на клупском нивоу. За групу на Европском првенству казала је да није претјерано тешка, да су ту репрезентације са којима су играли занимљиве утакмице, као што је Пољска која је на овогодишњој Лиги нација освојила бронзану медаљу.

- Послије резултата посљедњих година и успјеха јасно је која су очекивања и домети. Европско првенство би требало послужити да се што боље привикнемо на нови систем игре код новог селектора. Битан нам је квалификациони турнир за Олимпијске игре у септембру (од 16. до 24. септембра игра се у Кини, а осим домаћина и Србије у групи су још Доминиканска Република, Низоземска, Канада, Чешка, Мексико и Украјина; оп.а.). На претходним двјема Олимпијским играма освојили смо сребро и бронзу, 2016. и 2021. године. Нека буде трећа срећа - поручила је Тијана Бошковић.

Тијанин и Дајанин брат, 20-годишњи Вук Бошковић је талентовани кошаркаш (игра на позицији крилног центра) који је протеклу сезону наступао за бањалучки Борац Нектар, а члан је У-20 селекције Србије.

Браћа Карачић на контра странама у Катару

Свједочили смо некада дуелима браће рукометаша Игора и Ивана Карачића из Мостара који су играли један против другог у дресовима репрезентација Хрватске и Босне и Херцеговине 2015. године на Свјетском првенству у Катару те 2020. године на Croatia Cupu у Ровињу. Имају још једног брата, Горана Карачића, који је фудбалски голман, а играо је за омладинске селекције Босне и Херцеговине.

Када су у питању неки од примјера браће у фудбалу која играју за различите националне тимове, ту су: браћа Вилијамс Инаки који је на прошлом Свјетском првенству у Катару предводио Гану и Нико, који је играо за Шпанију; браћа Џака, Гранит је играо за Швајцарску на Европском првенству 2016. године у мечу против Тауланта који је наступао за Албанију; браћа Жером и Кевин Принс Боатен који су играли на свјетским првенствима 2010. и 2014. године један против другога у почетним саставима репрезентација Њемачке и Гане.

У хокеју на леду је познат случај сестара Марисе Брант (рођена као Park Yoon-jung у Јужној Кореји, усвојена је) и Хана Брант које су наступале на Олимпијским играма 2018. године за селекције Јужне Кореје и Сједињених Америчких Држава, али нису заиграле једна против друге јер су биле у различитим групама.

Пише: Мирза Дајић