У организацији Народне библиотеке "Пале" вечерас је у Културном центру, другу годину заредом, одржан округли сто на тему НАТО бомбардовање Републике Српске 1995. године.

О НАТО агресији на Српску прије 26 година, када је осам чланица НАТО савеза од 30. августа до 14. септембра 1995. године, разним пројектилима са осиромашеним уранијумом бомбардовало општине и градове Републике Српске, говорили су професор Драга Мастиловић, књижевник и књижевни критичар Недељко Зеленовић и новинар Бранислав Илић.

Историчар и декан Филозофског факултета Пале проф. др Драга Мастиловић рекао је новинарима да, када се говори о дану обиљежавања НАТО агресије на Републику Српску, треба истаћи да оно што се не зна јесу дубински коријени процеса, који су довели до тога да НАТО започне бомбардовање Српске.

- Оно што ми не знамо јесу дубински коријени процеса који су довели до тога да се НАТО крајем деведесетих година стави у позицију "ударне песнице" међународног механизма, који је створен да би се Срби, као народ, свели на ону мјеру и онај простор који другима одговара - истакао је Мастиловић.

Мастиловић каже да је суштина схватити те процесе који су довели до НАТО агресије, а не само се бавити њеним посљедицама.

- Ако као народ мислимо да опстанемо на овим просторима, ми заиста морамо доћи до тих дубинских коријена, како нам се то не би дешавало у будућности - рекао је Мастиловић и додао да је 9. септембар - Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања важан за колективно памћење српског народа.

Књижевник и књижевни критичар Недељко Зеленовић рекао је да је био свједок страдања српског народа током НАТО агресије 1995. године.

- Ја сам непосредни свједок страдања Срба у Хаџићима за вријеме рата, али и непосредни свједок масовног умирања људи из Хаџића у Братунцу, након рата - каже Зеленовић и истиче да су у 99 одсто случајева ти људи умирали због карцинома, као посљедице кориштења осиромашеног уранијума.

- Није било сумње која се болест доводила у везу са бомбардовањем осиромашеним уранијумом, и то не само бомбама него и мецима, који су имали велику разорну моћ - додаје Зеленовић.

Још један од свједока НАТО бомбардовања Републике Српске и Пала 1995. године је и Бранислав Илић, тадашњи директор Новинске агенције СРНА, чије сједиште је било у ратној пријестоници Српске.

- НАТО бомбардовање је почело 30. августа и трајало је до 14. септембра под називом "Намјерна сила". Сам тај назив говори пуно о тој акцији, о њеној бруталности, али истовремено, и о том једном суштинском циљу те акције - истиче Илић.

Илић наводи да је НАТО алијанса у том периоду била на врхунцу своје моћи, те је због тога жељела показати све оно што је тада посједовала, од напредне и модерне технологије, модерних авиона, беспилотних летјелица, вођених бомби, диригованих ракета "томахавк" и много тога другог.

- Експлозија на Маркалама у Сарајеву је била повод за бомбардовање, мада ни њихови високи функционери посматрачке мисије, па ни прва комисија која је требала да испита суштину бомбардовања, није устврдила да је ракета испаљена на Маркале дошла са српских положаја - каже Илић.

Према његовим ријечима, бомбардовањем Републике Српске НАТО алијанса је жељела да покаже како ће проћи сви они који се не покоре њима.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да је циљ НАТО агресије на Републику Српску и самим тим тадашње Српско Сарајево, између осталог, био и елиминација српског становништва са ових простора.

- Није био циљ да се изврши деблокада Сарајева и спријечи бомбардовање истог са српских положаја, него је циљ био много шири, па између осталог и то да се српски народ са овог подручја елиминише - рекао је Ћосић.

Због будућих генерација, каже Ћосић, имају обавезу да чувају сјећање на све жртве НАТО бомбардовања Републике Српске, те да поред 9. септембра сачувају успомену на њих кроз изградњу споменика жртвама НАТО агресије у Источном Новом Сарајеву и Музеја Републике Српске на Палама.

Директор Народне библиотеке "Пале", која је организатор овог округлог стола Бојан Чворо истакао је изузетну важност одржавања истог, изразивши наду да ће се наредних година одржавати у што масовнијем издању.