Званичних података о броју оних који су у потрази за бољим животом у протеклом периоду напустили БиХ нема, али су резултати анализа домаћег невладиног сектора и међународних агенција и организација више него поражавајући.

Тако је, према подацима Уније за одрживи повратак БиХ, од 2013. отишло више од 200.000 људи, од чега само лане око 60.000, што је, на годишњем нивоу, највише до сада.

Статистике агенција које посредују при запослењу наших радника у иностранству, показује да у Њемачку годишње оде најмање 20.000 људи, у Словенију, Словачку, Чешку, Хрватску још толико, док око 15.000 оде у процесу спајања породица. И ова рачуница показује да БиХ током године напусти најмање 55.000 њених грађана, од којих већина и не размишља о повратку на ове просторе.

Свјетска банка је, такође, недавно изразила забринутост у погледу исељавања из БиХ, а њихова анализа показује да је ова држава за само пола деценије остала без 113.000 радника, од чега је срећу у иностранству прошле године потражило око 55.000. Највише њих, око 16.000, отишло је у Њемачку, гдје су, претежно, запослење нашли у сектору услужних дјелатности, те у грађевинарству и здравству.

Још масовнији одлазак могао би да наступи од почетка марта ове године, када ће у Њемачкој почети са примјеном нови Закон о усељавању стручне радне снаге, који нуди олакшице при запошљавању грађанима који долазе из земаља ван ЕУ. Тако ће и становници Српске и БиХ, када је ријеч о дефицитарним занимањима, моћи да дођу до посла у овој држави под истим условима као и Нијемци.

Занимљиво је да се, од укупно 266.000 новоусељених у Њемачку ван земаља ЕУ током 2018, чак осам одсто односило на грађане из БиХ, што је показала и анализа њемачког Завода за статистику “Дестатис” из Визбадена. БиХ се, тако, нашла на трећем мјесту по броју усељеника у ову државу, иза Индије и Kине.

Kад је ријеч о Српској, неке процјене говоре да годишње у иностранство оде најмање 20.000 њених грађана. С друге стране, сваке године у просјеку нам умре преко 5.000 људи више него што се роди дјеце, тако да, поред миграција, велику муку мучимо и с негативним природним прираштајем.

Од 2002. године, па до краја 2018, на разлици броја умрлих и рођених Српска је изгубила више од 61.000 људи.

Демографе посебно брине и љути то што немамо податке о броју оних који су отишли, због чега је, како наглашавају, тешко правити било какву озбиљну стратегију у правцу рјешавања овог проблема.

– Држава декларативно жали за тим људима и прави неке мјере, а није урадила основну ствар, да измјери колики је обим миграција. Нисмо ми нека афричка, него земља која има уређене граничне прелазе. Наши становници не пливају ријекама и не копају тунеле да би отишли, него у друге земље прелазе на граничним прелазима уз биометријске путне исправе. Имамо могућност да забиљежимо сваку појединачну миграцију – каже за Српскаинфо демограф Александар Чавић.

Додаје да су, увођењем безвизног режима за путовање у земље ЕУ, миграције постале интензивније.

– Не знам чега се више требамо плашити – да ли повећања или смањења емиграције. За становништо би требало да буде страшније ако дође до смањења броја одсељених, зато што то неће значити да смо драстично поправили услове за живот, него да смо у потпуности исцрпили популациони потенцијал, односно да, практично, више немамо залиха младог радно способног и образованог становништва, које може срећу да потражи негдје другдје. А то нас највјероватније чека – истиче Чавић.

Остајемо без младих и школованих

Више од половине оних који су напустили ове просторе јесте висококвалификован кадар, показује анализа Свјетске банке.

Према подацима Унескоа од 1995, БиХ је напустило скор 80 одсто инжењера, те нешто више од 80 одсто магистара и 75 одсто доктора у области техничких наука.

Статистика Свјетског економског форума показује да је, према одливу мозгова, БиХ у конкуренцији 144 земље заузела неславну 140. позицију. Одлазе млади и образовани људи, што значајно умањује квалитет људских ресурса, саопштили су из Дирекције за економско планирање БиХ.