Срамота је што се више од три деценије чекало на подизање оптужнице за злочин у фочанском селу Јошаница у којем су припадници такозване Армије БиХ на монструозан начин убили 56 српских цивила на крсну славу Никољдан.

Рекао је ово за “Катеру ” Љубиша Симовић, предсједник Удружења прогнаних и расељених Срба и свједок стравичног злочина у Јабуци, другом фочанском селу у којем је почињен покољ српских цивила, након што је јуче из Тужилаштва БиХ саопштено да је подигнута оптужница против 13 некадашњих команданата и припадника такозване Армије БиХ, који се терете за ратне злочине над жртвама српске националности у мјесту Јошаница код Фоче у децембру 1992.

- У Јошаници се десио један од најстрашнијих злочина у Одбрамбено-отаџбинском рату у БиХ. На Никољдан, 19. децембра 1992. године, припадници такозване Армије БиХ на кућном прагу свирепо су убили 56 мјештана Горње Јошанице. Нису поштеђени ни жене и дјеца – навео је Симовић.

У овом селу не гори славска свијећа више од 30 година, од кад је угашена 1992. године заједно са 56 невиних српских живота, а наш саговорник истиче да се у више наврата у БиХ показало да само Србe осуђују за ратне злочине.

- Надам се да ће правда за све невино страдале у Јошаници, али и све страдале српске цивиле угледати свјетло дана. Правда је спора, али достижна  – рекао је Симовић.

Он напомиње да ће истрајати у намјери да починиоци одговарају за недјела која су починили у овом фочанском селу.

Многи од извршиоца злочина у Јошаници, али и у фонанско селу Јабука су преминули, а велики број породица жртава није дочекао правду. И даље постоје живи свједоци тих стравичних злочина који ће настојати да докажу да су у фочанском селу Јошаница и Јабука догодили најстрашнији злочину у протеклом рату у БиХ – истакао је Симовић.

Симовић је подсјетио да је предмет везан за злочине у Јабуци у Тужилаштву БиХ, и да ће оптужнице у овом предмету бити подигнуте одмах након предмета „Јошаница“.

- Масакр над српским цивилима 18 села некада фочанске мјесне заједнице Јабука, која је након Дејтонског споразума припала ФБиХ, прво је масовно страдање Срба у општини Фоча у протеклом рату, а за које починиоци још нису изведени пред лице правде. Не смијемо заборавити да је најмлађа жртва био тринаестогодишњи дјечак Ново Елез – подсјетио је Симовић и закључио да вјерује у божју правду.

Из Тужилаштва БиХ јуче је саопштено да је подигнута оптужница против 13 некадашњих команданата и припадника такозване Армије БиХ за злочин у Јошаници.

У Јошаници је убијено 56 цивила српске националности, рањено око 10 жртава, а куће, имовина, пољопривредни и помоћни објекти запаљени су и уништени.

Оптужени Ахмет Сејдић и Ферид Буљубашић као команданти додатно се терете за злочине у селима у Вишеграду и Чајничу 1992. и 1993. године.

Оптужени су и Рашид Собо (58) рођен у Фочи, Шефко Глушац (62) рођен у Фочи, Закир Јамак (54) рођен у Вишеграду, Бахрудин Мухић звани Бане (59), рођен у Вишеграду, Адем Фехрић (61) рођен у Вишеграду, Мустафа Пољо звани Муса (58) рођен у Вишеграду, Енвер Кустура звани Пена (56) рођен у Вишеграду, Мухамед Лиска (50) рођен у Вишеграду, Сакиб Чакар (66) рођен у Вишеграду, Изет Сејдић (67) рођен у Вишеграду и Мунир Нало (53) рођен у Вишеграду.

Добро организоване и унапријед припремљене, наоружане бројне муслиманске снаге ушле су 19. децембра 1992. године из правца Горажда у залеђе српских положаја и, палећи све пред собом, на кућном прагу док су се спремали да ломе славски колач, масакрирали жене, старце и дјецу.

Десетак заселака Горње Јошанице у општини Фоча избрисано је са географске карте, цјелокупно цивилно становништво је убијено, а сва имовина опљачкана и спаљена. У тренутку напада на Јошаницу у њој није било формација Војске Републике Српске. Слабо наоружани и бројчано инфериорни мјештани нису имали могућност одбране села.

На нејач је ударило више од 300 војника, настављајући устаљену праксу напада на српска села у ширем рејону Подриња у дане великих хришћанских празника. Убијали су редом, најмање метком. Клали су, масакрирали, палили, свирепо и звјерски.

Међу убијенима је била 21 жена, као и троје дјеце млађе од 11 година. Најмлађа је била двогодишња Данка Тановић, а убијени су и седмогодишњи Дражен и његова десетогодишња сестра Драгана. Најстарија жртва у овом покољу био је деведесетогодишњи Раде Пљеваљчић.

Убијено је 16 Вишњића, девет чланова фамилије Кулић, по пет у фамилијама Грујичић и Благојевић, затим четворо Давидовића, по троје Јегдића, Пљеваљчића и Стојановића, двоје Мићевића и Ивановића, те по један члан из породица Шкипина, Стевановић, Јагодић и Тановића.