Запослени у здравственим установама у свим локалним заједницама Српске треба да добију по 500 КМ помоћи, иначе ће тим људима, који су као и њихове бањалучке колеге дали допринос у борби против епидемије короне, бити учињена велика неправда.

На то упозоравају из синдиката и здравствених установа широм Републике Српске, уз поруку да се, у овом погледу, не може и не смије правити никаква разлика између радника.

У Бањалуци су уговори са појединим здравственим установама потписани, а у некима је већ почела исплата.

Поменуту накнаду добиће запослени у Универзитетском клиничком центру Српске, Институту за јавно здравство Републике Српске, Дому здравља Бањалука, Заводу за рехабилитацију “Др Мирослав Зотовић”, те још четири завода.

Фото: С.Пашалић/РАС Србија

За исплату је потребно око 2,8 милиона КМ, што значи да је ријеч о око 5.500 радника.

С обзиром на то да у нашем здравству има скоро 14.500 радника, за исплату једнократне помоћи, кад се изузме Бањалука, неопходно је обезбиједити отприлике 4,5 милиона КМ.

Неки саговорници "Српскаинфо" портала надају се да ће локалне заједнице овај терет преузети на себе, док други сматрају да то треба да учини држава.

Било како било, сви су става да овдје не смије бити дискриминације, те да се не смије десити да Бањалука остане усамљен пример подршке онима који су већ скоро двије године у коштацу са короном.   

Из бијељинске Болнице „Свети Врачеви“ очекују да и Градска управа у Бијељини поступи као и Бањалука.

– Наиме, сви здравствени радници су дали велики и немјерљив допринос у вријеме пандемије ковида 19, не штедећи ни себе, ни своје породице да би заштитили становништво – нагласили су из ове здравствене установе.

Из Струковног синдиката доктора медицине Републике Српске апелују на локалне заједнице, барем оне које имају могућност, да се угледају на Бањалуку.

Наглашавају да би у цијелу причу требало да се укључи и држава, те да помогне општинама и градовима који сами не могу да изнесу овај трошак.   

– У сваком случају, дискриминација је да поједини љекари добију помоћ, а други не. Нико не може да порекне да, на примјер, доктор из Требиња, Приједора, Градишке, није једнак свом колеги из Бањалуке – истиче за Српскаинфо предсједник овог синдиката Миодраг Фемић.

Упозорава да су различити аршини у награђивању, у ствари, намјерно раслојавање међу медицинским радницима.

– У здравству сви запослени раде у приближно истим условима, а неки чак и горим, него у Бањалуци. Зато свима треба дати помоћ. Међутим, то не треба да раде локалне заједнице, него држава, јер је тако свугдје у свијету. Наиме, многе локалне заједнице немају толико новца, да могу ово да испоштују, па држава треба да им надомјести новац да би могли да подрже своје здравствене раднике. Волио бих да је Бањалука почетак таласа у којем ће бити награђени и радницу у осталим локалним заједницама, али сам прилично песимистичан. Не вјерујем да ће држава било шта предузети поводом тога – поручује Фемић.

У Синдикату здравства и социјалне заштите Републике Српске поздрављају сваку врсту помоћи радницима у здравству, уз нагласак да у овој причи треба да буду награђени сви.

– Без обзира на то одакле су, сви они су дали свој допринос у пандемији. Давно је био март прошле године,  када су се запослени у здравству суочили са проблемима које изазива корона вирус. Такође, помоћ треба да добију и здравствени радници запослени у установама социјалне заштите – истиче за Српскаинфо предсједник овог синдиката Никола Црнчевић.

Према његовим ријечима, без обзира на то од кога долази, радницима у здравству је свака помоћ драгоцјена.  

– Свима ће добро доћи 500 КМ, што није мало, а то је и потврда да њихов рад и труд нису незапажени – каже Црнчевић и додаје да се нада да је исплата помоћи у Бањалуци почетак таласа, у којем ће бити награђени и запослени у здравству из осталих општина и градова у Српској.

Тренутно нема сличних иницијатива у другим локалним заједницама у Српској, али предсједник Савеза општина и градова Републике Српске Љубиша Ћосић убијеђен је да ће се и остале општине водити примјером Бањалуке.

За ову годину је већ касно, али идућа би могла бити обећавајућа. 

– Драго ми је да Бањалука, као највећи град, има такав финансијски потенцијал у буџету да подржи здравствене раднике. Сигуран сам да ће и друге локалне заједнице слиједити овај пример, али бојим се да је јако тешко такву подршку организовати у овој години, јер су све позиције у буџету финансијски готово истрошене. Али, могуће је да ће ово бити окидач и подстрек општинама за 2022. годину, имајући у виду да се ситуација са короном и даље наставља и да здравствени радници заиста улажу велики напор – каже Ћосић.

Он подсјећа да све локалне заједнице посљедњих пола године биљеже повећане приходе од ПДВ-а у својим буџетима.

– Ове године смо имали ситуацију да су, од јуна до новембра, били повећани приоходи од ПДВ-а и ако се настави тај тренд и у идућој години, сигурно ће бити простора да се размишља о новчаној подршци медицинарима. Убијеђен сам да ће одређене локалне заједнице то урадити идуће године, као и да ће сама Влада Српске помоћи – оцијенио је Ћосић.

Из Министарства здравља Републике Српске нису одговорили да ли Влада Републике Српске, у сарадњи са локалним заједницама, намјерава исплатити новчану помоћ и осталим радницима у здравству у Српској.

Српскаинфо подсјећа, запослени у здравству у Српској су у априлу прошле године из републичког буџета добили по 1.000 КМ, као награду за допринос у борби против корона вируса.

Онда је, у априлу ове године, Скупштина града Бањалука на приједлог скупштинске већине донијела одлуку о исплати једнократне новчане помоћи свим запосленима у здравству на територији града, у износу од по 500 КМ.

Градоначелник Драшко Станивуковић је на Уставном суду Републике Српске затражио оцјену уставности и законитости ове одлуке, али је његова апелација одбачена, па је Град у обавези да радницима у здравству исплати једнократну накнаду.

То значи исплату чак и запосленима у републичким здравственим установама које раде на подручју Бањалуке.

Скупштинску већину у Бањалуци, која је предложила једнокартну помоћ медицинарима, чине странке које имају републичку и власт у већини општина у Српској.