И док синдром сагоријевања на радном мјесту узима маха, већина грађана код психолога долази кад је проблем већ узео маха, односно кад је тијело почело да се "буни".

Но, иако се, за разлику од прије неколико година, грађани Српске сада чешће одлучују потражити помоћ, они ипак не долазе на вријеме.

Младен Голић, психолог у Центру за заштиту менталног здравља Дома здравља Бањалука, за "Независне" појашњава да је бурноут синдром стање емоционалне, менталне и физичке исцрпљености узроковано претјераним и дуготрајним стресом.

- Догађа се када се осјећате преоптерећено и не можете задовољити сталне захтјеве. Како се стрес наставља, ви почињете губити интерес или мотивацију која вас је довела на одређену улогу у вашем послу. Бурноут смањује продуктивност и исцрпљује енергију, остављајући вам осјећај да сте немоћни, безнадежни, цинични и огорчени. На крају се можете осјећати као да немате ништа понудити. Већина нас понекад осјећа досаду, преоптерећеност или се осјећа непризнато, али ако се тако осјећате већину времена, то може бити позив на опрез јер води ка изгарању - појашњава Голић.

Како каже, из праксе примјећује да се клијенти више јављају, али то не значи да се повећао њихов број.

- То значи само да се данас лакше одлучују за разговор, као и због чињенице да је одлазак код психолога престао бити табу тема у друштву. Нажалост, већина њих долази када је проблем већ узео маха, односно када је тијело почело да се 'буни', кад већ имају обољења штитне жлијезде, желуца, срца, хипертензију, и када поред психичког функционисања више не могу адекватно функционисати ни физички - истиче Голић.

Појашњава да се синдром сагоријевања на послу код особе манифестује у виду губитка контроле, неспособности, заборавности, отпорности на приједлоге, осјећаја заробљености, тешкоћа при концентрацији, досаде, губитка смисла за хумор, порицања, изолације, туге, забринутости, фрустрације и сл.

Према његовим ријечима, истраживања показују да су овом синдрому посебно изложени они чија је професија брига о другима, а најугроженији су запослени у здравству, тј. доктори, медицинске сестре и техничари, психолози, социјални радници итд.

- Битно је препознати симптоме прије него се појаве здравствени проблеми и радити на превенцији, односно избјегавати претјеран рад и оптерећење на послу, не радити више од 40 сати седмично, практиковати одмарања током викенда, а не рад од куће, те правити паузе током посла, обављати активности на послу савјесно и поштено, али не пресавјесно и са претјераном бригом - додао је.

Дом здравља Добој тренутно организује радионице о синдрому сагоријевања на радном мјесту, а једна од њих је одржана у четвртак у добојској Економској школи.

Како је том приликом казала Младенка Миловановић, психолог у Центру за ментално здравље Добој, овај синдром има три фазе, а препоручљиво је реаговати већ у првој.

- Прва фаза је када осјетимо да одлазимо на радно мјесто, а имамо одређене тегобе - да смо у страху, тужни, нерасположени или љути унапријед, а могу се јавити и физиолошке реакције или нам се не иде на посао. Већ тада треба затражити стручне савјете - рекла је Милановићева, додајући да се друга фаза манифестује потребом доказивања на послу преузимањем на себе превише обавеза, што дугорочно додатно исцрпљује, док у трећој фази долази до депресије, импулсивности или бијеса, односно до функционалне неспособности.