Сјећамо се ових дана оног догађаја који никада ниједна књига прије наше није записала. Није ни могла, јер се нигдје друго под капом небеском није ни догодио. Таква је наша историја, као у покров у њу уплићемо нит туге, нит несреће, нит страдања као основ, па кроз основ нит јада, нит чемера, нит сеоба као потку. Таквим смо ткањем саткали српску историју још од Косова, али оно што је Србима донијела посљедња деценија 20. вијека страдање је библијских размјера.
У истој колони живи и мртви, на путу из свог Сарајевског поља ка неком непознатом, пустом пољу. На залеђеној земљи у коју једва пободоше крстове, на новом мјесту вјечног почивалишта настаде Мали Зејтинлик. Није тај наш Зејтинлик мали, он се само тако зове, велики је он, највећи од свих вјечних почивалишта. На другом пустом пољу направили су прогнани сарајевски Срби нови и највећи град да у њему живе, памте и причају.
Свечаном академијом у чијем програму су учествовали студенти Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву и изложбом "Одбрана, егзодус, опстанак" вечерас је у Културном центру Источно Ново Сарајево обиљежена двадесетпетогодишњица егзодуса Срба из Сарајева.
Отварањем изложбе почео је свечани програм, а сама изложба "Одбрана, егзодус, опстанак" подијељена је у три цјелине које повезује иста тема. Цјелине: одбрана, егзодус и опстанак хронолошки су приказ нејтежих тренутака Одбрамбено-отаџбинског рата на подручју сарајевских општина па све до слика живота и мирне свакодневице у Источном Сарајеву. Поставка свједочи о страшном страдању, али и пркосу и истрајности сарајевских Срба да остану овдје и да стварају нови живот у овом дијелу Републике Српске.
Њени аутори су Ђорђе Кардум, Миле Рајић и Рајко Паштар, а организована је уз подршку "Кинотеке" Републике Српске. Изложба ће бити постављена наредних 15 дана у фоајеру Културног центра.
Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић обратио се гостима истичући да сви треба да будемо поносни на све оно што су учинили страдали војници и цивили и да им се захвалимо јер су поднијели највећу жртву – дали живот за Републику Српску.
- Сви они који и данас имају дилему јесмо ли урадили добро или лоше, да ли је излазак Срба из Федералног Сарајева добар или лош чин, ја мислим да нисмо погријешили. Претпостављам, заправо сигуран сам да би нам се, да смо остали, десило нешто попут погрома који је био на Косову – рекао је Лучић.
Он је додао да свако од нас треба да да допринос у развоју и афирмацији нашег Српског Сарајева и Републике Српске.
- Мислим да људима попут књижевника Жељка Пржуља, џудисте Мајдова, Брана Хаџи Стевића, најбољег студента на Правном факултету, Душана Пејића, најбољег студента Филозофског факултета на Палама, попут Драгице Гаговић и другим финим, способним младим људи, треба дати подстрек, да их буде још више – рекао је Лучић нагласивши да треба да се потрудимо да се поносе нама једног дана када одемо.
Лучић је истакао да треба да размишљамо како да радимо и доприносимо да нам се оно што је било прије 25 година никада више не понови.
Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да је егзодусом сарајевских Срба почело стварање Источног Сарајева.
- Обиљежавање годишњице егзодуса почели смо јуче у Илијашу, данас смо на Малом Зејтинлику положили вијенце, у цркви на Равној Романији служили помен за 4.210 страдалих војника и цивила који су створили Српско Сарајево – рекао је Ћосић.
Он је истакао да је интелектуални капитал који има омладина и овај град је гарант његовог развоја и гарант да ће Град Источно Сарајевео са својих 65.000 становника да расте и развија се и буде оно што је било некадашње Сарајево.
Ћосић је додао да никада не смијемо да заборавимо оне који су дали животе, оне који су имали идеју о стварању Републике Српске, али и Српског, односно Источног Сарајева.
