Сјећање на Мешу Селимовића, великог поету српске прозе

11.07.2022. 14:42
0
ИЗВОР: glassrpske.com

Српски књижевник Мехмед Меша Селимовић, писац једног од највећих романа на српском језику "Дервиш и смрт", преминуо је прије 40 година, 11. јула 1982. године у Београду.

Селимовић, како је сам открио - потомак је српске породице Вујовића - завршио је Филозофски факултет у Београду и до Другог свјетског рата био је професор у гимназији у родној Тузли. По изласку из усташког логора 1943. отишао је у партизане, а послије рата је био директор драме Народног позоришта у Сарајеву, умјетнички директор "Босна-филма" и главни уредник издавачке куће "Свјетлост". Због прогона, којем су га подвргли бх комунисти, прешао је у Београд и у њему остао до смрти.  Најпознатија дјелу су романи "Дервиш и смрт",  "Тишине", "Тврђава", "Магла и мјесечина", "Круг" ,  збирке приповиједака "Прва чета", "Туђа земља", "Дјевојка црвене косе", студија "За и против Вука", есеји "Писци, мишљења, разговори" и мемоарска проза "Сјећања.

Роман "Дервиш и смрт", један од најзначајнијих у српској литератури, одликује се особеношћу третирања теме, густином опсервације човјековог живота у трагичним околностима и рефлексијама о људској егзистенцији. Овај роман је инспирисан личном трагедијом писца, пошто је Мешин брат, такође партизан, стријељан крајем рата из баналног разлога - узео је комад намјештаја из магацина. У тестаменталном писму Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић се декларисао као српски писац који припада српској литератури. Он је написао и да једнако поштује своје поријекло и своје опредјељење, јер је везан за све што је одредило његову личност и рад.

- Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком" - навео је тада Селимовић.

Током живота трагао је за срећом, као и сви људи, али је један од оних који нису одустајали од тог пута. Пронашао ју је у вољеној жени Дарки, којој је написао најљепшу посвету у својој књизи "Дервиш и смрт".

- Најљепше је што љубав не треба ни заслужити. Да је требало да је заслужим, не бих је ни имао, или бих је давно изгубио. Човјек добија кад даје - писао је Селимовић. Меша Селимовић је сахрањен у Београду у Алеји заслужних грађана.

Коментари 0
Повезане вијести
Сјећање на књижевног великана Војислава Илића Сјећање на књижевног великана Војислава Илића
Сјећање на Александра, хероја који никада не смије бити заборављен (ВИДЕО) Сјећање на Александра, хероја који никада не смије бити заборављен (ВИДЕО)
Сјећање на Алексу Голубовића, великог навијача и хроничара ФК „Фамос“ из Војковића Сјећање на Алексу Голубовића, великог навијача и хроничара ФК „Фамос“ из Војковића
Најчитаније
  • ОЦ Јахорина: Саопштење за јавност
    9h 22m
    7
  • Клизиште затрпало ријеку Жељезницу у Кијеву (ФОТО)
    13h 22m
    1
  • Црква Светог оца Николаја у Крушевцима код Сокоца (ФОТО)
    16h 20m
    3
  • Животни пут војводе Радомира Путника
    16h 21m
    3
  • Продужен притвор Нешићу, Лучићу и Дакићу
    13h 13m
    2