Српска православна црква (СПЦ), Митрополија црногорско-приморска и вјерујући народ свих српских земаља данас обиљежава четири године од упокојења митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија.

Тим поводом, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици биће служена Света архијерејска литургија.

Литургију ће у 9.00 часова служити Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Јоаникије, уз саслушање више архијереја Српске православне цркве и других помјесних цркава.

Амфилохије, свјетовно Ристо Радовић, рођен је у Барама Радовића у Доњој Морачи на Божић, 7. јануара 1938. године, а упокојио се у Господу, 30. октобра 2020. године.

Био је архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски и егзарх свештеног трона пећког.

На Богословском факултету Српске православне цркве у Београду дипломирао је 1962. године. Поред теолошких наука, на Филозофском факултету у Београду, студирао је класичну филологију.

Постдипломске студије наставља у Берну и Риму. Одатле прелази у Атину, у којој, за вријеме седмогодишњег боравка, поред свакодневне парохијске службе, докторира, а тезу, коју пише на грчком језику, о Светом Григорију Палами, брани уз највишу оцјену.

Потом, годину дана проводи на Светој Гори, а онда одлази да предаје на Руском православном институту Свети Сергије у Паризу, од 1974. до 1976, гдје уз осталих пет језика које је савладао, усавршава и француски језик.

Замонашио се 1967. у Грчкој, гдје је 21. јула 1968. постао јеромонах.

Фото: Острог ТВ студио

Након повратка из Грчке у Београд, Амфилохије је изабран за декана Богословског факултета и ванредног професора. 

Године 1985. рукоположен је за епископа банатског са сједиштем у Вршцу, одакле је уочи Божића 1991. дошао на Цетиње када бива устоличен за митрополита црногорско-приморског.

Устоличен је у тешко вријеме за Српску православну цркву у Црној Гори. Амфилохије је подстакао обнову цркви и манастира и повећао број свештеника.

Покренуо је 1992. гласило Црногорско-приморске митрополије Светигора, а покренуо је и широку издавачку активност. Покренуо је и Радио Светигора 1998. године.

Предавао је на Богословском факултету у Београду од 1980. до 2005, када се повукао због мноштва обавеза. Поред теологије и филозофије, бавио се есејистиком и преводилаштвом. 

Владика Амфилохије уредио је зборник Јагње Божије и звијер из бездана 1996, у коме се излаже православна филозофија рата. По први пут у историји његове митрополије, митрополију су 1993. посјетила два најистакнутија патријарха, цариградски и руски.

Исте године по први пут је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве одржан у Митрополији црногорско-приморској.

Фото: Милош Цветковић/РАС Србија

Након што је тадашњи патријарх Павле хоспитализован због болести, Свети архијерејски синод је 2007. године одлучио да привремено пренесе дужности патријарха српског на Свети архијерејски синод на челу са митрополитом Амфилохијем, као замјеником патријарха.

Након смрти патријарха Павла, 15. новембра 2009, на ванредној сједници Светог архијерејског синода изабран је за мјестобљуститеља патријарашког трона.

Одлуком Светог архијерејског синода од 21. маја 2010, именован је за администратора Епархије рашко-призренске, а престао је то бити 26. децембра 2010. након увођења епископа липљанског Теодосија у трон епископа рашко-призренских.

На редовном мајском засједању Светог архијерејског сабора одржаном у периоду од 17. до 26. маја, митрополит Амфилохије је именован за администратора новоосноване Епархије буеносајреске.

Фото: Милош Цветковић/РАС Србија

Митрополит Амфилохије био је други по рангу међу епископима у хијерархији СПЦ, одмах након патријарха српског. Почасни докторат Института Светог Сергија у Паризу добио је у фебруару 2012. године.

Због блискости са народом, добио је надимак „ђед” или „ђедо”, као заједнички дјед свим вјерујућим људима, на који се радо одазивао.

Митрополит Амфилохије био је против одржавања Параде поноса у Београду, као и ротив одржавања исте манифестације у Подгорици, рекавши да су сва таква окупљања „насиље над савјешћу огромне већине људи”.

Митрополит Амфилохије је више пута у јавности исказао став о потреби очувања Косова и Метохије у саставу Србије.

Такође, отворено се залагао за заједништво Србије и Црне Горе. Те своје ставове је у једном од обраћања у манастиру Морача изразио ријечима „Косово је жила куцавица Црне Горе и Србије, не само Србије”.

Митрополит Амфилогије упокојио се 30. октобра 2020. године у 8.20 часова, у Клиничком центру Црне Горе, у Подгорици, од посљедица изазваних вирусом корона. 

Амфилохије се упокојио након примања причешћа, пренијели су тада медији у Црној Гори.

Митрополит Амфилохије је сахрањен у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, а сахрани је испред храма присуствовало хиљаде вјерника.

Свету архијерејску заупокојену литургију служио је патријарх српски Иринеј са више архијереја.

Ток дана, у свим црквама и манастирима, гдје је то било могуће, служена је Света заупокојена литургија са почетком у 9.00 часова, након које је одржан помен митрополиту Амфилохију.