Служењем парастоса и полагањем цвијећа на спомен-обиљежје убијеној дјеци Српског Сарајева, испред Основне школе „Свети Сава” у Источном Сарајеву, обиљежен је Дан сјећања на невино страдалу српску дјецу Српског Сарајева.

Починиоци злочина против српске дјеце никада нису ухваћени, процесуирани, нити кажњени.

Владо Дивчић, отац је покојне Зорице, која је страдала са шест и по година на Врацама.

- Године пролазе, туга не престаје. Ништа се није промијенило – рекао је Дивчић.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић напоменуо је да су у фебруар и март тужни дани, јер се тада обиљежава почетак егзодуса Срба из Сарајева, убиство српског свата Николе Гардовића, те убиство двије дјевојчице, које су синоним за убиства све српске дјеце у периоду од 1992. до 1995. године.

Важно је истакнути због будућих генерација, објашњава Ћосић, да су некад убијана дјеца на овим просторима само зато јер су била српска и то „кад год је неки окупатор на овом простору анимирао оне који су нам наводно браћа да нас убија.“

- Не треба занемарити старост српског народа и чињеницу да су српска дјеца убијана и од 1941. до 1945. и од 1914. до 1918, а посљедњи пут у периоду од 1992. до 1995. – рекао је он.

Ћосић наводи да је важно да „друга страна“ призна да је 121 српско дијете страдало, јер ће се, како објашњава, тако лакше доћи до починилаца, па и до опроста.

- Заборава сигурно нема ни на српској, али ни на другим странама, али је опрост могуће постићи оног тренутка кад злочинци буду одговарали – навео је он.

Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић подсјетила је да је ово један од најтужнијих дана у националном календару, дан када плаче и тугује цијела Сарајевско-романијска регија, у којој се средином 90-их година сабрало све српско што је истјерано и протјерано из данашњег самозваног мултиетничког Сарајева.

- Данас плаче цијела Република Српска, јер је ово дан када се сјећамо страдале дјеце Српског Сарајева, недужних и невиних жртава протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата. Оних, који тако страшну судбину ничим нису, нити су уопште могли да заслуже, а ипак их је задесила упркос свим моралним, људским и божанским законима - навела је Цвијановићева, додајући да такву тугу и такву бол ни приближно не може да спозна нико ко није доживио овакву трагедију.

Фото: Предраг Крстовић/ Центар за културу и информисање Источна Илиџа

Горан Шеховац, члан Предсједништва Борачке организације Републике Српске, истакао је да борци и грађани Српског Сарајева осуђују сва убиства дјеце, истичући да се намеће питање како Тужилаштв БиХ никад није процесуирало ниједно починиоца злочина против српске дјеце на Грбавици, Илиџи или Ледићима.

- Поставља се питање да ли је могуће да је БиХ једнака према свим грађанима и да ли је могуће да опстане. Морамо сви имати иста права. Ако једна страна одговара, мора одговарати и друга и трећа – рекао је он.

Шеховац истиче да Суд и Тужилаштво БиХ треба да се баве помирењем свих народа на праведни начин.

- Свјесно се Срби желе представити као злочиначки, геноцидни народ, а ми то нисмо – нагласио је он.

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић рекао је да је скоро 500 српске дјеце погинуло током Одбрамбено-отаџбинског рата, а да нико никада није процесуиран, док је од тог броја, на подручју Сарајевско-романијске регије погинуло 120 дјеце.

Према његовим ријечима, данас, као и на било којем обиљежавању када је у питању страдање Срба, није било никога од представника међународне заједнице, као ни из федералног Сарајева.

Директор Основне школе „Свети Сава“ Жељка Топалић нагласила је значај његовања културе сјећања, истичући да се овакве ствари не смију заборавити, нити поново догодити.

Дан сјећања на убијену и страдалу дјецу Српског Сарајева

За Дан сјећања на убијену и страдалу дјецу Српског Сарајева проглашен је 11. март, а 2018. године у дворишту ОШ „Свети Сава“ у Источном Новом Сарајеву подигнуто је и спомен-обиљежје посвећено најмлађим страдалницима.

Тај датум изабран је јер су 11. марта 1995. убијене дјевојчице Наташа Учур /10/ и Милица Лаловић /11/, чије су трагичне судбине постале синоним страдања дјеце на подручју Сарајевско-романијске регије.

Према свједочењима тадашњих становника Грбавице, у вријеме када су убијене дјевојчице није било никаквих ратних дејстава, јер је био склопљен споразум о примирју које су надгледали француски и руски припадници међународних војних снага.

Снајпериста са зграде „Лориса“ на тадашњем Тргу Пере Косорића убио је 11. марта 1995. године Милицу и Наташу које су се играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59, у насељу које је тада било под српском контролом.

Српска дјеца убијана су и тешко рањавана, не само на Грбавици, него и другим дијеловима Сарајева који су у рату били под српском контролом - Војковићима, Грлици, Врацама.

Током рата убијено је шесторо ученика ОШ „Свети Сава“, а велики број њих је рањен.

Споменик симболизује голубове

На Спомен-обиљежју убијеној дјеци са подручја Српског Сарајева од 1992. до 1995. године су уклесани стихови пјесника Горана Врачара „Сумрак“, посвећени страдалој дјеци.

Споменик је изграђен на иницијативу Школског одбора и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево ради његовања сјећања на убијену дјецу у Српском Сарајеву.