У Дракулићу ће данас бити обиљежена 82. годишњица страдања Срба у усташком покољу 7. фебруара 1942. године, када је у само једном дану, на свиреп начин, побијено више од 2.300 невиних српских цивила у селима Дракулић, Мотике и Шарговац те у руднику Раковац. Тада је убијено више од 550 дјеце.

Мјештанка Шарговца Лепа Тодориновић, казала је раније за „Глас Српске“ да јој је свекар причао да је након масакра нашао малољетну кћерку која је издахнула на његовим рукама, а да је он преживио игром судбине.

- Дошао је на мјесто гдје је затекао више од 80 покланих. Касније је испричао све што је видио. О монструозности тог злочина говори и то да су усташе у бурету нашли дјечака који се крио те су га убиле без милости - рекла је Тодориновићева.

Овај стравичан злочин документовао је историчар Борис Радаковић у својој књизи „Усташка упоришта под Козаром у Другом свјетском рату“.

Злочин унапријед био испланиран

Он наводи да су у јануару и почетком фебруара 1942. године усташки функционери из Бање Луке и Загреба испланирали масован покољ Срба у руднику Раковац и селима Дракулић, Шарговац и Мотике.

- Главни организатори покоља били су Виктор Гутић, усташки повјереник за бившу Врбаску бановину, жупник из самостана Петрићевац Мирослав Филиповић и други усташки функционери у Бањој Луци и Загребу. Ови злочини извршени су са знањем и одобрењем усташких врхова и главних фунционера. У њему су учествовале усташе из Бање Луке, Мотика, Ивањске, Петрићевца, Шарговца и Друга тјелесна Поглавникова бојна под вођством надпоручника Јосипа Мишлова у јачини неколико стотина усташа -  наведено је у књизи.

У јутарњим сатима 6/7. фебруара усташе су почеле да се размјештају по руднику и опкољавају ова села. Тог јутра око четири часа десетак усташа из Друге тјелесне Поглавникове бојне дошли су у рудник Раковац и убили неколико рудара српске националности. Потом је око осам часова дошло још 50 усташа и тада је почела масовна ликвидација свих затечених српских рудара. Хладним оружјем убијено је 37 рудара српске националности.

„Заклети усташком заклетвом“

Након злочина у руднику Раковац усташе су са пристиглим појачањима кренули у село Дракулић.

- Ту су им помагали локални Хрвати, који су дан прије покоља били позвани код цркве у Петрићевцу и одатле су одведени у усташки табор у Бањој Луци гдје су им приредили вечеру. Сви присутни Хрвати из Дракулића су након вечере били „заклети усташком заклетвом“.

Усташе под вођством жупника Филиповића, надпоручника Мишлова и других, крвави пир у Дракулићу почели су пред кућом Ђуре Гламоча: „гдје је њихов вођа Филиповић узео у руке дијете Гламоч Ђуре старо 6 мјесеци и усташама одржао један охрабрујући говор, да се не боје гријеха за дјела која треба да чине, него да овако поступе као он, а гријех он прима на себе, а који не би тако учинио, он ће га убити. Одмах је дјетету које је држао у руци одсјекао главу, показујући примјером усташама шта им је чинити. Послије тога усташе су сјекирама и ножевима побиле ову групу од око 80 особа у кући Гламоч Ђуре – наведено је у књизи.

Послије тога усташе се дијеле на три групе и крећу кроз село вођени од домаћих усташа у српске куће гдје су све живо, без разлике на пол и старост, поклали ножевима и сјекирама.

Покољ је почео ујутро рано, а до 11 часова прије подне преко 700 лешева лежало је унакажено и размрсканих глава, по свим кућама.

Након покоља, опљачкали су све куће

Истог дана око четири сата поподне усташе одлазе из села, а сутрадан се враћају у село и пљачкају куће, све што им је до руке дошло, нарочито намирнице и ракију. У овим злочинима учествовали су и Хрвати из Дракулића међу којима: Андрија Голуб, Марко Плетикоса, Шимо Плетикоса, Петар Плетикоса, Фридо Азлер и други.

-У ове куће већ послије два до три мјесеца усташке власти насељавају избјеглице из околине Ливна, Дувна, Гламоча и Херцеговине, ови насељеници су се задржали све до ослобођења у Дракулићу - наводи Радаковић у књизи.

Након Дракулића усташе су наставиле покољ у Шарговцу.

- Ту су усташе под вођством истог натпоручника Јосипа Мишлова са организаторима покоља и у Шарговцу Мирославом Филиповићем, Андријом Голубом, Иваном Јурићем, Виктором Нанутом, Марком Плетикосом, Илијом Голубом и Марком Голубом који су их водили од куће до куће, показивајући српске куће, и вршили покоље. У Шарговцу је у 22 домова побијено 89 жртава, а на исти начин по извршењу покоља опљачкали су 23 дома… У повратку из Шарговца усташе праве покољ и у селу Мотике. Ту су им помагале домаће усташе из Мотика, прве комшије побијених Срба: „Село Мотике су биле већ 6. II. 1942 г. у 4 сата поподне од стране такозване ‘Легије Мотичана’ коју су сачињавали наоружани мештани а који су ови блокаду држали све до јутра до доласка усташке војске, па су на својим местима остали и послије усташког уласка у село, да би пазили ако би неко из села покушао да побјегне. Тако су пуцали за Мирком Брковићем који је успио да побјегне из села - наводи Радаковић.

Усташама помагале комшије Хрвати

По доласку у Мотике усташе су блокирале засеоке Тодићи и Васићи, насељене искључиво Србима. Прво су скупили из кућа око 75 људи, свих узраста, па чак и дјецу из колијевке, довели их пред кућу Васића Илије гдје су их убијали сјекирама… Пошто су побили све у засеоку Тодићи и Васићи, прелазе мирно преко засеока Шобе и Кнежићи, у којима су насељени католици и долазе у засеок Стијаковићи.

- У овом засеоку куће су раштркане па су морали ићи од куће до куће гдје су побили све живо у кућама. Овај страховит покољ завршен је око три сата поподне а за цијело вријеме опаљен је из усташке пушке један једини метак и то на Васић Стола, који је покушао да избјегне смрт од сјекире али је од метка погинуо… Заједно са овим покољем усташе врше једну општу пљачку села и одводе стоку. Сутрадан се опет враћају и пљачкају све из кућа… У овоме им се прикључују многи Мотичани из засеока Шобе и Кнежићи који односе кућама велики плијен из пљачке, тако да су куће жртава овог покоља остале празне једино су лешеви, који су остали око 15 дана по кућама.“ Од усташа из Мотика који су учествовали у овом покољу, свједоци су упамтили ове: Петар Марић, Анто Степанчевић, Мато Домазет, Иво Домазет, Нико Дурбић, Јуре Дурбић, Јосо Дурбић, Иво Дурбић, Миле Липовац, Миле Јосиповић, Јосо Јосиповић, Миле Касиповић и други – наводи у књизи Радаковић.

Истребљење Срба у руднику Раковац и селима Дракулић, Шарковац и Мотике, било је пажљиво испланирано и темељно изведено. Ликвидирана су српска села у близини Бања Луке која је требала бити главни град НДХ.

Због тога се и приступило чишћењу околине града од српског становништва. Масовно истребљење српског становништва у овим селима имало је између осталог за циљ и лакшу асимилацију Срба из других села бањалучког среза.

Усташе из Ивањске

Историчар Борис Радаковић у ауторском тексту „Усташка упоришта под Козаром“ објављеном у „Гласу Српске“, говорећи о селу Ивањска, као једном од таквих упоришта наводи: „Усташе из Ивањске учествовале су и у покољима српског становништва 7. фебруара 1942, у руднику Раковац и селима Дракулић, Шарговац и Мотике. У том злочину учествовали су и усташе из Бање Луке, Мотика, Петрићевца, Шарговца и “Друга тјелесна Поглавникова бојна” под вођством натпоручника Јосипа Мишлова у јачини неколико стотина усташа.

Потомци жртава

Потомци и поштоваоци жртава усташког покоља у селима Дракулић, Мотике и Шарговац основали су удружење “7. фебруара 1942. године Бањалука”. Секретар овог удружења Владимир Пантић казао је раније за „Глас Српске“ да злочини које је починила Независна Држава Хрватска не смију бити никада заборављени..

- Управо из разлога да би се сачувала култура сјећања и пијетет према 2.300 сурово убијених Срба, међу којима је било 551 дијете, 2019. формирано је ово удружења. Нама који смо у овом нечувеном злочину изгубили наше најмилије, родбину, пријатеље и комшије почетак сваког фебруара је тежак период. Због свега што смо ми као народ преживјели, али и због оних које смо изгубили, оформили смо асоцијацију која има за циљ истраживање и прикупљање документације о усташким злочинима те организовање редовних помена и комеморација - прича Пантић.

- Кроз наше правце дјеловања ми настојимо да упознамо јавност о злочину, да прикупимо детаље који ће допринијети да истина, која је чак за вријеме братства и јединства скривана, изађе на видјело - додао је Пантић.

Нагласио је да је Удружење од формирања имало бројне иницијативе те да посебно настоје да едукују младе, односно да кроз уџбенике и друге начине ђаке и студенте упознају са истином.

- Битно је да што више тему приближимо младој популацији. Они старији наши суграђани, који су у зрелим животним годинама, имају сазнања о усташком масакру, али, нажалост, нису их преносили довољно на генерације које долазе. Кроз сарадњу са Основном школом “Ђура Јакшић” у Шарговцу и историчарем Срђом Трифковићем настојимо да подигнемо свијест о овом злочину, организовањем округлих столова, јавних трибина и других облика обавјештавања јавности - рекао је Пантић.

Истакао је да грађани морају више да се посвете сјеђању на невино страдале Србе тог дијела Бањалуке.

- Желим да апелујем на грађане да схвате шта се десило фебруара 1942. године. Те године град Бањалука имао је приближно 38.000 становника. Када прикажемо ове статистичке податке, тек онда људи схвате размјере злочина - додао је Пантић.

Покољ у школи у Шарговцу

Истог дана, 7. фебруара 1942. године усташе су упале у школу у Шарговцу и ту заклале 52 српска ученика. У књизи Тихомира Левајца "Прича која лута свијетом", испричано је свједочанство о овом монструозном усташком пиру.

"Прича која лута свијетом" заправо је писмо из луднице, из санаторијума, које пише бивша учитељица „Народне пучке школе“ у Шарговцу, католкиња, папи Јовану Павлу Другом који је 2003. године дошао у Бањалуку да блаженим прогласи лаика Ивана Мерца на Петрићевцу, на мјесту на којем је 6. фебруара 1942. године фратар петрићевачког самостана фра Вјекослав Филиповић, са својом сабраћом и сарадницима у злодјелу донио одлуку да се покоље српски живаљ у околним селима Дркулић, Мотике и Шарговац. Тада је у крвавом пиру поклано и на друге начине побијено и измасакрирано 2.300 српских страдалника, међу којима и невина српска дјеца из школе у Шарговцу.        

- Свети оче, када сам доживјела ту част да полудим, све је готово било. Али нисам ја полудјела што нисам могла да носим слике које су се у мојој сузи непрестано огледале, што сам видјела сцене које са човјека перу све што је пролазно и са великом енергијом сугеришу смисао и бесмисао живота, него сам скренула тада када ме је послије масакра људски накот натјерао да у Главни именик, који се преобратио у Крвави прозивник, поред имена сваког закланог дјетета напишем да је оно умрло природном смрћу 7. фебруара 1942. године - пише учитељица из Шарговца папи Јовану Павлу Другом.

Књига је настала тако што је Левајац дао да се писмо учитељице из Шарговца преведе на десетак свјетских језика.

- Ова прича на тај начин дословно лута свијетом. Ова прича, испричана устима полудјеле шарговачке учитељице, уистину бива испричана, са закашњењем, али за сва времена. Чак и када склопите корице те књиге, и тако затворена прича ће путовати из језика у језик - наводи се у рецензији књиге.

Програм обиљежавања

Према програму обиљежавања, данас у 9 часова биће служена литургија у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу, док је у 12 часова предвиђен помен убијеним код споменика у Дракулићу, а након чега је предвиђено полагање вијенаца и цвијећа на споменик.

Пише: Свјетлана Ђуричић