Данас се навршава 25 година од НАТО бомбардовања зграде Радио-телевизије Србије /РТС/, када је погинуло 16 радника те медијске куће.

НАТО је током ваздушних напада на СР Југославију, који су почели 24. марта 1999. године, мјесец дана касније - 23. априла у 2.06 часова бомбардовао зграду РТС-а у центру Београда.

Погинули су шминкер Јелица Мунитлак /27/, видео-миксер Ксенија Банковић/27/, техничар у размјени Дарко Стоименовски /25/, техничар у мастеру Небојша Стојановић /26/ и радник обезбјеђења Драгорад Драгојевић /27/.

Те вечери су погинули и електричар Драган Тасић /29/, камерман Александар Делетић /30/, техничар Славиша Стевановић /32/, дизајнер програма Синиша Медић /32/, техничар Иван Стукало /33/ и радник обезбјеђења Дејан Марковић /39/.

Погинули су и радник обезбјеђења Милан Јоксимовић /47/, техничар у мастеру Бранислав Јовановић /50/, прецизни механичар Милован Јанковић /59/, режисер програма Томислав Митровић /61/ и монтер Слободан Јонтић /54/.

У знак сјећања на погинуле, у Ташмајданском парку, код зграде РТС-а и споменика "Зашто?", породице и пријатељи страдалих сваке године постављају питање зашто су они погинули.

Међународна организација за људска права "Хјуман рајтс воч" (Human rights watch) је 2000. године саопштила да није било оправдања за бомбардовање телевизије, а и бројне друге међународне организаације и појединци имале су сличан став.

Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић је 2002. осуђен на 10 година затвора јер није поштовао наређење тадашње Савезне владе и људе и технику измјестио из објеката у Абердаревој и у Хиландарској улици.

До данас, нико од тадашњих одговорних у НАТО-у није одговарао за напад на РТС и убиство 16 људи.