Пабло Пикасо један је од најзначајнијих и најутицајнијих умјетника 20. вијека.

Био је вајар, сликар, графичар и сценограф, а његово стваралаштво се сматра прекретницом у умјетности. Одликује га и константно преклапање периода. У свом Плавом периоду, које је трајало од 1901. до 1904. године, сликао је првенствено сиромахе. Сликама доминирају различите нијансе плаве боје које остављају меланхоличан утисак на посматрача. Д‌јела из овог периода спадају у најпопуларнија умјетничка д‌јела 20. вијека, а нека од њих су “Стари гитариста”, “Живот”, “Скроман оброк” и “Оброк слијепца”.

Током свог живота, Пикасо је само два пута урадио плакат за филм. Један за Буњуелов филм “Андалузијски пас“, а други је, за нашу кинематографију јако битан филм, “Битка на Неретви“ редитеља Вељка Булајића.

Вељко Булајић је упознао Пикаса у Монте Карлу 1964. године на филмском фестивалу. Када је завршено снимање филма, кренула је његова свјетска дистрибуција. Булајић је затражио од Пикасовог агента у Паризу да дизајнира плакат за филм који ће се користити на западном тржишту, првенствено у Великој Британији.

Плакат за филм “Битка на Неретви” је штампан у ограниченом тиражу и сваки примјерак је потписао Пикасо на полеђини. “New York Times”  је у нед‌јељном броју, у 1.200.000 примјерака, објавио тај плакат.

Пикасу је д‌јеловала интересантно понуда да направи постер за један филм који долази из Југославије, те је одлучио да погледа филм како би донио коначну одлуку. Након што је одгледао филм и упознао се са историјом Југославије, донио је одлуку да за постер искористи мотиве своје слике “Сабињанке” те да их прикаже у црвеној боји као асоцијацја за антифашистичку борбу.

Пабло Пикасо је за овај постер одбио хонорар, али је заузврат тражио 12 боца вина из Југославије.

Лично Вељко Булајић је припремио колекцију од 12 боца вина јер је и он сам био велики љубитељ. Колекција вина су из Далмације, Србије и Македоније, а Пикасу је управо Булајић уручио поклон.

"Битка на Неретви" је југословенски партизански филм из 1969, снимљен у међународној копродукцији са Италијом и Западном Њемачком. Сценарио за филм су написали Стеван и Вељко Булајић, који га је и режирао.

Главне улоге тумаче Сергеј Бондарчук, Јул Бринер, Ентони Досон, Милена Дравић, Борис Дворник и Орсон Велс. Заснован је на истинитим догађајима из Другог свјетског рата.

Често се сматра једним од најбољих филмова снимљених у Југославији, а био је можда и најскупљи: процјене о његовом буџету крећу се од најмање 4,5 па чак и до 12 милиона долара (прилагођено по инфлацији, то би данас био еквивалент од 70 милиона долара). Био је номинован за Оскара за најбољи филм ван енглеског говорног подручија, преноси РТЦГ.

Видео: Ослобођење