У Братунцу је 22. марта 1993. године сахрањено 39 Срба из села Кравица које су муслиманске јединице убиле на православни Божић.

Муслиманске снаге под командом Насера Орића упале су у Кравицу на Божић 1993. године и убиле 49 Срба, раниле 80 цивила и војника, а седам их је нестало, од којих пет још није пронађено. Међу несталима су и двије жене.

На Божић је село опљачкано, док је на ширем подручју Кравице запаљено 688 српских кућа. Уништено је око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката.

Око 1.000 становника остало је без домова у једном дану и кроз сметове се пробило према Дрини и преласком у Србију избјегло сигурну смрт. Без једног или оба родитеља остало је 101 дијете.

Осим представника Владе и Скупштине Републике Српске, сахрани је присуствовао и командант мировних снага, француски генерал Филип Морион.

Од почетка рата до средине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог мјеста, као и Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну.

Пљачкали су и палили српску имовину, а заробљене су мучили, масакрирали, одсијецали им главе и показивали их у Сребреници. Забиљежен је и случај да су мјештанина Ненада Ранкића пекли на ражњу.

Та пракса није прекинута ни након што је Сребреница проглашена заштићеном зоном УН у априлу 1993. године.

Од педесетак Срба који су почетком рата остали у Сребреници лојални муслиманским властима, преживјела је само једна старица, док је старица Иванка Мирковић у јулу 1995. године нађена заклана на кућном прагу.

Јединице Насера Орића одмах на почетку рата протјерале су и поубијале српско становништво из Сребренице и оближњих села међу којим су Дуго Поље, Пећишта, Ковачице, Гостиљ, Гниона, Осредак, Виогор и Студенац.