Седмогодишње дијете које креће у други разред основне школе има укупно седам књига, четири радне свеске, седам свезака, перницу, бојице, темпере, пластелин те блок, чија тежина износи око 5,5 кг. Ово је укупна тежина, а у просјеку понесу по бар три књиге и свеске, затим ужину, флашицу са водом, уз то им је одређеним данима потребна опрема за физичко или блок за ликовно.

Ако је већина уџбеника дигитализована, они и даље све те књиге носе у школу те назад кући, а у свему томе трпи њихова кичма.

О томе колико је то оптерећења за дјечија леђа, докторка Марија Крајишник, специјализант физикалне медицине, за "Независне новине" каже да данашња дјеца са смањеном физичком активношћу већину свог времена проводе користећи телефоне, слабо излазе, мање се играју, тако да су њихови мишићи слаби, неразвијени, а уз све то имају и додатан терет.

- С обзиром на то да је ово тежина која знатно оптерећује њихова леђа, родитељи у старту не науче дјецу да носе торбу на два рамена. Скоро сви је носе на једном рамену, те тако руше своју структуру, која је већ увелико нарушена, па је то велико оптерећење за њихову кичму. С обзиром на то да много радим са дјецом, могу рећи да је то отежавајући фактор који им, дугорочно гледано, може направити велику штету - рекла је Крајишникова.

Како истиче, због свега тога, већина дјеце има лоше држање.

- Одржала сам предавања у школи са циљем превенције сколиозе и ту сам напоменула просвјетним радницима колики је ово проблем, али они тврде да не могу ништа урадити у вези с тим питањем - појашњава Крајишникова и додаје да и старији разреди, на примјер дјеца у 11 години долазе у фазу убрзаног раста те су са већим ризиком од проблема с кичмом, јер тада имају и више предмета.

Предраг Дамјановић, директор Републичког педагошког завода, за "Независне" каже да је Завод прије осам година направио програм који подразумијева утицај на тежину ђачке торбе, гдје су тачно прописали шта је чија обавеза, почевши од школе, преко родитеља и наставника.

- Школа треба да направи јасан распоред часова, којег треба да се придржавају наставници, као и да дјеца носе у школу оно што им је неопходно тај дан, а не пуну торбу свега што им треба и не треба. Ту је велика одговорност и родитеља, који треба да погледају шта је то што дјеца носе, да ли је у складу са распоредом и сл. Ми смо тада заговарали да све што им није потребно могу остављати у школама, а у већини школа има просторија да могу оставити оно што им не треба код куће - рекао је Дамјановић и додао да, према њиховој евиденцији, више од 50-60 школа има и ормариће гдје ученици могу оставити ствари.

Како истиче, уколико свако уради свој дио посла, тежина ђачке торбе биће много мања.

- У посљедње вријеме је уложено много у дигитализацију и многи садржаји се могу користити на тај начин, па не видим разлог да се то не искористи - додао је он.