У Непалу постоји "долина бубрега", то јест село Хоксе, у којем су скоро сви становници продали по бубрег.

У њега долазе мешетари који увјеравају људе да могу нормално живјети без једног бубрега, а онима неодлучним говоре и то да ће им на мјесту извађеног израсти нови бубрег.

Канча и Рам продали су своје бубреге због финансијског очаја. Канча и даље трпи болове и не може да ради због компликација које су услиједиле.

- Немогуће је избројати колико их је то учинило – рекао је он за „Sky News“.

Двојица мушкараца у четрдесетим годинама живе у селу подно Хималаја. Репортерки "Sky News“ показују ожиљке под кошуљом.

Село Хоксе у Непалу има јединствену и изузетно бурну историју. Познато је као "долина бубрега", јер је бар једна особа из скоро сваког домаћинства продала бубрег.

Мешетари су годинама посјећивали то подручје, наговарајући људе да продају бубреге иако је ријеч о илегалној пракси.

Мјештани су посљедњих година све више очајни, срамота их је и осјећају се преварено, оштећено и искориштено. Поготово они којима је било речено да ће им бубрези поновно израсти. Неки су умрли од посљедица онога што је учињено њиховим тијелима. преноси Нова.

Сада сиромаштво подстиче још једну здравствену кризу у Непалу, а бубрези су опет у центру.

Све већи број Непалаца одлучује да ради у иностранству у заливским државама и Малезији како би зарадили више новца за своје породице код куће. Али, млади, некада здрави мушкарци враћају се у Непал и очајнички им је потребна трансплантација бубрега. Неки научници кажу да је то посљедица излагања екстремној врућини и тешке дехидратације.

Прије неколико година, 31-годишњи Суман је био толико финансијски и емотивно сломљен да је размишљао о самоубиству. Сматрао је да нема избора него да отпутује у Индију како би продао свој бубрег жени која се претварала да му је сестра. Био је то физички исцрпљујући процес који му је оставио ожиљке. Плаћено му је 3.000 фунти.

- Осјећао сам се слабо и изгубио сам свијест. Када сам се пробудио, јако ме је бољело. Сада не могу да радим и покушавам да кажем свима којима могу да не продају свој бубрег – рекао је Суман.

Он није сигуран да ли је индијски љекар знао да учествује у илегалној трговини органима, али индијски закон је јасан. Према њему, донори органа морају бити у сродству и морају да предоче релевантну документацију.

Трговина органима велики је проблем у Индији, подстакнут огромним јазом између понуде и потражње органа.

Недостатак донора довео је до појаве црног тржишта, а љекари и болнице су међу онима који су разоткривени у истрагама рекетирења "готовина за бубреге".

Али то није својствено само Индији. Процјене показују да је у свијету један од 10 пресађених органа био предмет трговине људима.

- Агенти су израдили лажна документа у Катмандуу, укључујући индијске личне карте -  рекао је Канча, који је такође продао свој бубрег у Индији.

У Хоксеу мјештани убјеђују друге да не продају своје бубреге, иако неки и даље предузимају екстремне ризике како би покушали да побољшају живот.

Јит Бахадур Гурунг провео је три године радећи у Саудијској Арабији. Са само 29 година три пута недјељно је ишао на четворочасовну дијализу у Националном центру за бубреге у Катмандуу. Данас изгледа уморно и повучено.

- Морао сам да радим на екстремној врућини - око 50 степени. Нисмо имали времена да ручамо, одемо у тоалет, нити попијемо воду - присјећа се свог рада у Саудијској Арабији.

Да нешто није у реду, схватио је када је осјетио да му стопала отичу и да не може да хода. Тада су му рекли да му је отказао бубрег.

Симптоми застоја бубрега често могу проћи незапажено и до тренутка када се радници мигранти врате у Непал често буде прекасно.

Јит очајнички тражи донора, али донор мора бити рођак и нема довољно позитивних подударности.

Ишвор има 34 године и још тражи спас. Каже да је радио 16 сати дневно седам година у Дубаију.

- Радио сам дуго на великој врућини без сна. Тијело ми је почело отицати као да сам добио батине -испричао је Ишвор.