Драгиша Печеница (60), који уз помоћ лупе и хируршког скалпела ствара умјетничка дјела чија цијена достиже и по неколико хиљада евра, Холандију, у којој је стекао велику славу, одлучио је да замијени родном Рогатицом, чије љепоте на слику преноси овим предметима несвакидашњим у ликовном стваралаштву.

Печеница, који је рођен у селу Дробнићи, за ову специфичну технику сликарства под називом “scrapeboard” или у преводу техника гребања опредијелио се прије више од 20 година. Како за “Глас” објашњава, прво на комаду картона који има пресвлаку бијеле углачане порцеланске глине нацрта жељени објекат, а затим слика са акварел бојама.

- Када се боја осуши онда површине које треба да буду потпуно бијеле гребем хируршким ножићем. Понекад се деси да изгребану површину опет гребем и поново попуњавам жељеном одговарајућом бојом. Углавном сликам природу, најчешће жалосну врбу која се најлакше прима у нашем поднебљу и има дуг живот обиљежен квргама и занимљивим рељефом на кори - прича Печеница.

Радећи тако нашао се у врху најпознатијих холандских реалиста и постао водећи умјетник пејзажа у земљи лала.

- Није да се хвалим, јер је то чињеница коју је потврдио велики број познатијих и “јачих” сликара, критичара и кустоса више музеја у којим сам излагао. То доказује и мојих скоро 20 самосталних изложби у Холандији, у коју сам отишао као избјеглица и сусједним Њемачкој и Белгији, као и учешће на више од 170 групних изложби, велики број продатих слика по невјероватним цијенама за овдашње прилике - прича Печеница.

Ипак зов отаџбине и њених љепота био је јачи па се након три деценија живота и рада у холандском граду Најкерк вратио у родни крај.

- Након куповине једне скромне кућице ево ме у мојој Рогатици и са мојима, оставивши много тога вриједног у Холандији - додао је Печеница.

Смисао за сликање исказао је још у дјечачким данима.

- Као основац нижих разреда на парчићима узгред нађеног папира, јер је и тога недостајало у сељачкој породичној кући, цртао сам понешто из дјечије маште. Једном приликом све сам то изложио на огради око куће. Моји укућани су се смијали, а најчешћи посјетиоци те моје прве “изложбе” биле су наше коке, које су ту свакодневно пролазиле - присјећа се Печеница.

Уз вријеме које је брзо пролазило и он је ликовно стасавао па се након завршене осмогодишње школе уписао и, уз велика одрицања родитеља и остале браће и сестара, завршио школу примијењене умјетности у Сарајеву.

- У Сарајеву сам завршио и Педагошку академију смјер ликовно васпитање и неколико година радио у неким основним школама у тадашњој БиХ, да бих се на почетку посљедњег рата у БиХ из тадашње школе “Иван Горан Ковачић” у Новом Травнику са породицом обрео у Холандији, гдје сам свио породично гнијездо - наглашава Печеница.

Да би се преживјело слиједили су послови који нису имали никакве везе са сликањем. Учио је холандски језик, али и поред свих обавеза, макар у вријеме одмора, помало је сликао за своју душу.

- Оствариле су све моје животне жеље и стремљења. Постао сам познат широм Холандије и већег дијела Њемачке и Белгије, а о мени су писали и говорили и многи свјетски листови и агенције - поносан је Печеница.

Надам се да ће тако бити и у Републици Српској, БиХ, Србији и шире.

- Кад сам могао излагати и слике продавати, па и по цијени од 2.500 евра, у Хагу, Амстердаму, Утрехту, Ротердаму и другим европским метрополама, моћи ћу, надам се, и у Источном Сарајеву и Сарајеву, Новом Саду и Београду и другим нашим градовима - каже овај умјетник, о коме су у Холандији и на холандском језику до сада издате три биографске књиге које су својеврстан каталог његових слика урађених техником гребања.

И док у новој кући, коју је купио у непосредној близини Рогатице, ствара услове за нови почетак живота и ликовног стваралаштва, Драгиша ради на великом пројекту пејзажа у сва четири годишња доба.

- Ријеч је о позамашном послу у замишљених осам слика, од којих ми само за једну треба у просјеку шест мјесеци до годину дана - каже Печеница.

Амбиције

Драгиша Печеница планира да и у Рогатици, као што је радио и у Холандији, отвори школу сликања кроз коју ће заинтересоване, прије свега ђаке и студенте, упознати са техником гребања, као новим и све популарнијим обликом ликовног изражавања, за које влада велико интересовање. Да ће у томе и успјети доказује и податак да су га за годину дана у Рогатици посјетили љубитељи његовог стваралаштва из 11 земаља, међу којима су из осим земаља региона и Кина, Русија, Пољска, Куба, Аустрија, Румунија па чак и Авганистан.

Аутор: Сретен Митровић