Извозници шљиве из Републике Српске и ФБиХ удружени у Асоцијацију “БХ шљива”, у великом су проблему када је у питању извоз шљиве на тржиште Европске уније.
Фитосанитарни инспектори на граничним прелазима у Метковићу и Градишци раде само по осам часова радним данима, па им роба стоји и три дана у камионима на високим температурама, што утиче и на квалитет производа.
Иако су се још у јануару обратили надлежним институцијама, овај проблем до сада није ријешен.
У појединим мајевичким воћњацима кренуло се са бербом чачанске ране шљиве, а ускоро почиње и брање чачанске љепотице. Произвођачи очекују да ће ове године извести око 4.000 тона шљиве – дупло мање количине него претходне године због лошег рода.
Само два прелаза
Додатни проблем су им границе. Према директивама Европске уније, умјесто на досадашња четири гранична прелаза, извоз се може обавити само на два – у Метковићу и Градишци, и то за вријеме осмочасовног радног времена радним данима.
Мајевички воћари не крију забринутост.
– Доћи ћемо у ситуацију да нећемо моћи испоштовати договорене рокове с откупљивачима, јер ће нас успорити организовање превоза и ти застоји на границама. Шљива није воћна врста која може да стоји у хладњачи два до три дана. А мораће и по 24 сата да чека на фитосанитарни преглед и издавање потребних сертификата. Све ће нам то додатно усложити ситуацију која ове године, ионако због временских неприлика и пандемије корона вируса, није сјајна – каже Милошевић.
Забринути
Мило Стојић је већ откупио прве количине чачанке ране, за коју каже да је доброг квалитета. Сада га брине какав ће бити квалитет шљиве након неколико дана проведених у камиону.
– Наши камиони, који треба да стигну у понедељак на истовар, мораће четвртком навече да крену одавде да би били сигурни да ће купац добити робу на вријеме. То ће утицати доста на квалитет. Ми откупљивачи мораћемо да имамо по четири до пет возила у хладњачи на залихама, а наш дневни прилив у сезони је од 40 до 50 тона. Имајући у виду да су дневне температуре 30 степени и да је потребно минимално 24 сата да се роба охлади, нећемо моћи испоштовати ту динамику. Наши капацитети нису тако велики. А квалитет не смијемо довести у питање јер је управо кавлитет оно чиме смо се наметнули захтјевном ино-тржишту – каже Стојић.
Представници Асоцијације “БХ шљива” још у јануару су се обратили надлежним министарствима како би се овај проблем ријешио до почетка извоза.
У Министарству спољне трговине и економских односа БиХ потврђено нам је да ће наредних дана тражити састанак с представницима Европске комисије како би се омогућило да се избјегну застоји на граничним прелазима с Хрватском.
Продужење радног времена
Из Асоцијације “БХ шљива” тражили су да се за извоз отвори још један гранични прелаз, у Шамцу или Орашју. Међутим, према информацијама до којих су дошли у овом удружењу, једино што би се могло урадити је продужење радног времена фитосанитарног надзора у Хрватској, што би свакако погодовало бржем изласку робе ка Њемачкој, Аустрији, Швајцарској и Холандији – највећим откупљивачима шљиве с наших простора.
