Служењем парастоса код спомен-крста и костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници данас је обиљежено 79 година од свирепог убиства 250 српских цивила, које су усташе убиле 1943. године на други дан православног празника Тројица у Сребреници и трећи дан Тројчиндана у оближњим селима Залазје и Витловци.

Парастос је служен код спомен-крста који је након 76 година /2019/ подигнут изнад костурнице, чиме је достојно и адекватно, православним крстом, обиљежено мјесто гдје су сахрањени дијелови посмртних остатака српских мученика, које су усташе свирепо побиле само зато што су били Срби, православци.

Присутни су прислужили свијеће за покој душа настрадалих и положено је цвијеће код крста и спомен-плоче, која је постављена 2015.године. Тиме је обиљежено 79 година од звјерског покоља цивилног српског становништва у овом крају.

Цвијеће су положили начелни општине Сребреница Младен Грујичић и потпредсједник Скупштине општине Милош Миловановић те представници Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.

У спомен-костурници су, како је написано на надгробној плочи, земни остаци неких жртава, које су свирепо побили припадници 29. бојне натпоручника НДХ Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини, починивши геноцид над српским народом Сребренице и околине убивши 2.262 српска цивила међу којима 430 дјеце.

Тачан број настрадалих и сахрањених у овој костурници није никада утврђен, али је тадашња комисија за обављање увиђаја идентификовала 229 лешева, а био је већи број оних које нису могли препознати. Међу убијеним било је 80 дјеце.

Грујичић је овом приликом изјавио да жртве не смију бити заборављене.

- Морамо поштовати и одавати дужну пошту жртвама да се опет злочин не понови као 1992. године, што су починили потомци убица српских цивила 1943. године - додао је он.

Он је рекао да ова костурница и спомен-плоча показују да су на простору Сребренице Срби страдали у континуитету у свим ратовима, што је комунистички режим прикривао, а то потврђује чињеница да на овој костурници нема имена и презимена жртава чије се кости у њој налазе него рељеф на коме су приказани Нијемци како стријељају партизане, што није истина, него су усташе убијале недужно српско становништво међу којима велики број дјеце.

- Овдје се годинама говори о страдању Бошњака у јулу 1995. године, а ова спомен-костурница и бројна спомен-обиљежја у нашој општини показују да је почињен геноцид над српским народом, систематски у континуитету у свим ратовима у 20. вијеку. На та страдања треба подсјећати и не дозволити да се фалсификују историјске чињенице као што је био случај са овом спомен-костурницом - поручио је Грујичић.

Он је истакао да Срби поштују туђе жртве, али траже и да се поштују жртве из српског народа.

Потпредсједник Скупштине општине Сребреница Милош Миловановић каже да "Бошњаци своје жртве идентификују и укопавају са именима и презименима, а српске жртве су још безимене на многим стратиштима и то треба исправити".

Свештеник Александар Млађеновић оцјењује да је ранији споменик историјски фалсификат.

- То је карактеристично за Сребреницу у којој се деценијама не говори о српским страдањима која су чињена у континуитету јер су сребренички Срби у прошлом вијеку доживјели три велика погрома и клања. Имена на спомен-обиљежјима нису навођена него су представљани као неки борци, антифашисти, а с друге стране да су их убили фашисти, а не наводи се да су то били Хрвати и комшије муслимани - указао је Млађеновић.

О континуитету српског страдања у сребреничкој општини свједочи и Слободан Благојевић чији је прадеда Благоје убијен 1918. године. Деду Слободана убили су комунисти 1948. године, а отац Душан убијен је на Залазју на Петровдан 1992. године када су муслиманске снаге из Сребренице напале и попалиле ово српско село убијајући све што су стигле.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила ове општине Бранимир Којић рекао је да је веома важно и да се мора његовати култура сјећања и упознавати младе о страдањима њихових предака да и они то не би доживјели.

- Потребно је преносити истину и чињеницу да су сребренички Срби доживјели три велика страдања у 20 вијеку - прецизирао је Којић.

Тек прије десетак година почело је обиљежавање годишњице великог српског страдања на Тројчиндан 1943. године у Сребреници. На тај начин се хришћански одаје почаст невиним српским жртвама служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих, што није чињено скоро седам деценија нити је подсјећано и говорено о тим жртвама.

Комунистичка власт је забрањивала и санкционисала помињање тог злочина, а посебно имена жртава јер, имена би указала ком су народу жртве припадале и због чега су и побијене.

Деценијама се говорило да се ради о спомен-костурници убијених антифашиста, што није одговарало истини, јер су овдје убијани идеолошки неопредијељени цивили који су мирно живјели у својим кућама, а убијени су само што су били Срби.

У посљедњем, грађанском рату у БиХ, почињено је мноштво сличних масовних покоља над припадницима српског народа у селима око Сребренице и Братунца.

Нажалост, за те злочине над цивилима, као и за овај усташки, нико није одговарао.

Историчар Драга Мастиловић рекао је прошле године, представљајући зборник докумената "Злочин геноцида над Србима из Сребренице у Другом свјетском рату", који је приредила група историчара, да су они дошли до оцјене да је над Србима у Сребреничком срезу почињен геноцид јер је постојала јасна намјера потпуног истребљења српског становништва са овог простора што потврђује податак да је убијено 430 дјеце, а то показује да је намјера била да Срби биолошки нестану.

О тројчинданском покољу у Сребреници постоје записници са вјештачења комисије тадашње усташке власти, предвођене судијом Вејсилом Хаџибегићем, која је извршила ексхумацију и идентификацију лешева те документовала списак припадника 29. бојне који су починили злочин, али злочинци нису процесуирани.

Мастиловић је истакао да је закључак тадашњег суда у Сарајеву, у покренутом процесу за злочин над сребреничким Србима на Тројчиндан 1943. године, био да се "случај препушта забораву".

Прошле године почела је санација и уређење спомен-костурнице која је била оштећена усљед вишегодишњег неодржавања и климатских утицаја. Средства за ту намјену одобрило је Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.