У сребреничком селу Ратковићи данас је служен парастос, прислужене свијеће и положено цвијеће код спомен-обиљежја поводом 29 година од страдања 24 Срба из тог села.

Цвијеће су положиле делегације општине Сребреница и борачких организације из Сребренице и Братунца и сребреничке Општинске организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.

Већина убијених били су цивили, међу којима и шест старих и болесних жена, које су муслиманске снаге из Сребренице и околине масакрирале и побиле на данашњи дан 1992. године.

Парастос је служен код споменика који су својим страдалим сродницима и комшијама подигли преживјели мјештани. Они су и данас, као и сваке године на данашњи дан, дошли из разних крајева Републике Српске и Србије да одају пошту сродницима и комшијама, покажу да их не заборављају и да чекају правду за злочин који је овдје почињен, а за који још нико није одговарао.

За ратни злочин над Србима у Ратковићима били су оптужени Ибро Јакубовић и Хусо Салиховић, али их је Окружни суд у Бијељини ослободио образлажући такву одлуку недостатком поузданих доказа да су они починили злочин.

Обиљежавање 29 година од страдања овог села и његових становника прилика је да се преживјели Ратковићани окупе и друже, истина у све мањем броју, барем једном у години, јер још немају услова за повратак будући да им куће нису обновљене и да је тек почела изградња пута до овог села око 40 километара удаљеног од Сребренице.

Ријетки преживјели Срби присјећају се да је око 4.30 часова почела пуцњава, урликање и лупање неким металним предметима са свих страна око села. Причају како су чули узвике "Алаху, егбер", "Хватај их живе", "Кољи редом - штеди муницију"...

Захваљујући јутарњој магли и добром познавању терена одређени број становника успио је да се сакрије и спаси од сигурне смрти гледајући из шипражја, скривени за разне заклоне како муслимански војници убијају њихове чланове фамилије и комшије, пљачкају и пале имовину.

О томе шта су видјели и чули ријетки преживјели спремни су да свједоче, јер за овај, као и за све остале злочине почињене над Србима у средњем Подрињу нико није кажњен.

Број очевидаца се смањује, јер умиру и питање је да ли ће неко од преживјелих дочекати да Тужилаштво и Суд БиХ процесуирају неког починиоца злочина у Ратковићима.

Милена Станојевић побјегла је у оближњи шумарак и, захваљујући сумраку и магли, остала жива. На кућном прагу убили су јој мужа Станоја, а оца Обрена Богићевића заклали пред кућом.

Према њеним ријечима, пуцали са свих страна, када су ушли у село, почели су да кољу, пљачкају и пале све што су стигли, оне које су затекли у кућама убили су их и запалили.

Мјештани који су се захваљујући сумраку успјели сакрити слушали су ужасне крике и јауке сродника и комшија које су клали, сјекли и убијали тупим предметима.

Мјештани Ратковића не вјерују у правосудне органе БиХ и истичу да починиоце злочина једино може стићи Божија правда.

Представници Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице указују на опструкцију Тужилаштва и Суда БиХ када су у питању предмети злочина над Србима.

- Срамота је за правосуђе БиХ да за 29 година још нико није кажњен за убиства цивила овдје у Ратковићима као и за остале масовне злочине почињене над српским цивилима у сребреничкој општини, гдје су муслиманске снаге почеле етничко чишћење у априлу 1992. године, уништавајући и убијајући све што је српско - рекао је Бранимир Којић, предсједник Организације породица заробљених, несталих и погинулих Срба.

Према ријечима мјештанина Милана Станојевића, у Ратковићима је од предратних 60 кућа и око 300 становника обновљено само осам кућа, у селу стално живи само један човјек, а повремено још неколико особа у току љетне сезоне.

Те куће обновљене су средствима Владе Републике Српске.

Милану је на данашњи дан погинуо брат Никола, а рањена снаха Раденка која је за три дана успјела да се кроз шуму извуче до Факовића у братуначкој општини и преживи масакр.

Да је ту постојало велико село свједочи још понека зидина која није потпуно зарасла у шибље и остругу, дјелимично обновљено сеоско гробље као и споменик подигнут страдалим мјештанима.

Ратковићи су на данашњи дан 1992. године потпуно спаљени и уништени.

Јаке муслиманске снаге, у рану зору 21. јуна 1992. године, са више страна су упале у удаљено сребреничко село Ратковиће убијајући незаштићене цивиле, пљачкајући и палећи све што су затекли.

У овом селу, насељеном малобројним старачким домаћинствима, муслиманска војска свирепо је убијала жене, старце, слијепе и глувонијеме, а потом их спаљивала у њиховим кућама.