Данас је код споменика у јошаничком засеоку Хоџићи служен помен за 73 српска цивила и борца из фочанске мјесне заједнице Јошаница, погинула у посљедњем рату, међу којима је 56 звјерски убијено на Никољдан 1992. године.

Борачка организација указује да је злочин, који је у Јошаници починила муслиманска војска из Горажда, најмасовније страдање српског становништва Горњег Подриња у посљедњем рату, за које још нико није одговарао, иако су кривци и актери познати Тужилаштву БиХ.

На кућном прагу, на дан када је требало да прославе крсну славу, масакрирани су Срби а међу њима 21 жена и троје дјеце.

Муслимански војници су 19. децембра 1992. ушли у залеђе српских положаја са јасним циљем и наредбом, како је то потврдио и један од заробљених муслиманских војника, да нико од мјештана Јошанице, па чак ни дјеца, не смију да остану живи.

На кућном прагу, на дан када је требало да прославе крсну славу, масакрирано је 56 Срба, међу њима 21 жена, као и троје дјеце – Драгана Вишњић од 10 година, њен три године млађи брат Дражен и двогодишња Данка Тановић.

Драгана и Дражен убијени су заједно са мајком Олгом /31/, оцем Драгољубом /39/, стрицем Миланом /33/, баком Зорком /64/ и дједом Вукадином /64/.

Страдала је и породица Данкине мајке Зоре Вишњић.

Убијени су Зора од 22 године, њена двије године старија сестра Ранка, брат Влатко од 20 година, њихова мајка Гоја /44/ и Гојина мајка Стојка /68/.

Убијено је 16 Вишњића, девет чланова фамилије Кулић, по пет у фамилијама Грујичић и Благојевић, затим четворо Давидовића, по троје Јегдића, Пљеваљчића и Стојановића, двоје Мићевића и Ивановића, те по један члан из породица Шкипина, Стевановић, Јагодић и Тановић.

У нападу је учествовало око 600 припадника такозване Армије РБиХ, у 10 група распоређених на 10 јошаничких заселака, које су сравнили са земљом.

Познати су наредбодавци из ратног предсједништва општине Горажде и војног врха такозване Армије РБиХ, као и непосредни командири јединица на терену, али се на подизање оптужница још чека.

У селу Хоџићи, на имању Вишњића у близини споменика, при самом крају је градња цркве, која се подиже у знак вјечног сјећања на јошаничке мученике.

Завршени су унутрашњи радови и постављен дрвени оквир за иконостас, а остало је још да се поставе иконе, које су у фази израде.

Обиљежавање годишњице страдања традиционално се одржава у мају поводом Љетног Никољдана, а црква је понијела име светих Ћирила и Методија, који се, такође, прослављају у мају.