Страх од губитка некретнине натјерао је грађане и власнике фирми да на вријеме обезбиједе новац за рату кредита, што потврђује и податак да су банке у Српској лани активирале 96 хипотека, односно 38 мање у односу на годину раније.

Према прелиминарним подацима Агенције за банкарство Републике Српске, укупни кредити на крају прошле године износили су око 5,5 милијарди КМ, од чега се на кредите обезбијеђене некретнинама односила око 2,1 милијарда КМ или 39,2 одсто.

Од укупног броја активираних хипотека током прошле године, како су истакли у Агенцији, 52 су се односиле на физичка, а 44 на правна лица.

– Незнатан број, односно 0,13 одсто укупног броја активних кредитних партија током прошле године је имало статус наплате кроз активирану хипотеку – казали су у овој агенцији.

Некретнине које су најчешће под хипотекама, навели су у агенцији, код кредита пласираних правним лицима су пословни простори и земљишта, док су код кредита пласираних физичким лицима под хипотекама најчешће стамбене некретнине.

Извршна директорица Удружења потрошача “ДОН” из Приједора Муриса Марић рекла је за “Глас Српске” да грађани који су задужени код банака сваку марку одвајају за рату, да не би остали на улици.

– Чим ставе некретнину под хипотеку грађани су свјесни да ако не извршавају своје обавезе могу да остану без ње, због чега су савјест и одговорност много јаче у тим случајевима, него када су жиранти гаранти за зајмове – казала је Марићева.

Додала је да становници који имају кредит, када добију плату, новац прво одвајају за рату, а потом за комуналије, док за живот шта остане на крају.

Строга методологија наплате банака, према ријечима економиста, довела је до тога да се људи у посљедње вријеме озбиљније понашају при узимању кредита, нарочито пословни субјекти, који се не упуштају тако лако у задуживање ако нису сигурни да могу поштовати уговорене кредитне обавезе.

Извршни директор Удружења економиста Републике Српске „SWOT“ Саша Грабовац истакао је да је један од разлога све мањег броја активираних хипотека у Српској и то што су банке након економске кризе, прије десетак година, јако пооштриле критеријуме приликом процјене способности клијената за уредно враћање.

– Банке данас дају кредите само када су изузетно сигурне у клијенте. Тако је селекција клијената, који су добијали кредите и који су процијењени као поуздани, сигурно великим дијелом утицала и на број активираних хипотека у прошлој години – казао је Грабовац.

Према ријечима економиста тренд смањења броја покренутих хипотека очекује се и у наредном периоду, јер прошла година, без обзира на то што је била тешка, за поједине бранше није била кризна.

Томе, како кажу, свакако доприноси могућност мораторијума на отплату кредита, које банке одобравају у вријеме пандемије.