Насиље у породици глобални је проблем који најчешће погађа жене и дјевојчице широм планете. О овој појави говорили смo и прије, али је она добила посебну димензију у пандемији која је захватила Босну и Херцеговину. У ванредним ситуацијама, као што је пандемија Ковид-19, породично насиље и насиље према женама веома je често, али се у највећем броју случајева занемарује, усљед бриге о општем здрављу. Док су сви ресурси усмјерени ка очувању физичког, поставља се питање да ли се довољно пажње посвећује менталном здрављу, поготово код особа које су жртве насиља?

Центар за социјални рад Соколац је средином фебруара формирао стручни тим за заштиту од насиља у породици и породичној заједници, сачињен од представника установа и институција који поступају у борби против насиља. Поред представника Центра за социјални рад, чланови стручног тима су представници полиције, здравствених и образовних установа.

У поменути рад тима укључени су представници Полицијске станице Соколац, Центра за ментално здравље Дома здравља „Др Љубомир Ћеранић“, Специјалне болнице за психијатрију Соколац, ЈЗУ Завода за форензичку психијатрију Соколац, Средњошколског центра „Василије Острошки“ Соколац, Основне школе „Соколац“, те представници општине и Удружења грађана „Аурора“ Соколац.

Према ријечима психолога у Центру за социјални рад Соколац, Анице Поповић, циљ je био креирање акционог плана којим би се у формалном аспекту дефинисале и уредиле смјернице поступања у борби против насиља, што подразумијева координацију и синхронизоване односе свих субјеката заштите на терену.

На састанку је било ријечи и о ризичним категоријама које су највише подложне насиљу, о важности едукације, информисања грађана, са посебним значајем улоге медија и невладиног сектора. Између осталог разговарано је о различитим програмима подршке незапосленим женама, посебно у руралним срединама, о равноправној заступљености мушкараца и жена приликом запошљавања и дефинисању приоритета у равноправности полова и оснаживању жртава насиља.

У општини Соколац је у прошлој години евидентирано 6 случајева насиља у породици, што је више него у претходне двије године, кажу у Центру за социјални рад. У 2019. години забиљежен је један, а годину раније два случаја. Аница Поповић, психолог у Центру, нагласила је да је починилац насиља у сва три случаја био мушкарац, при чему су у два случаја супруге биле лица изложена насиљу, а у једном брат починиоца. Она је навела да су у два случаја као заштитне мјере изречене удаљење насилника из куће и обавезно лијечење у психијатријској здравстеној установи, а у једном случају обавезно лијечење од алкохола.

Према њеним ријечима, сарадња Центра за социјални рад на Сокоцу са Полицијском станицом и одговарајућим здравственим установама је веома добра, када је ријеч о спровођењу изречених мјера, те заштити лица над којима је извршено насиље у породици.

Када је ријеч о 2021. години пријављен је један случај насиља у породици, а жртва насиља био је мушкарац. Изречена је мјера забране приласка у трајању од 30 дана.

Психолог Сузана Тодоровић, запослена у Центру за ментално здравље Дома здравља „Др Љубомир Ћеранић“ Соколац, истакла је како је на глобалном, тако и на локалном нивоу примјетан повећан број насиља унутар породице од почетка пандемије, до данас. Бројке се не могу сматрати релевантним, јер већина насиља још увијек остаје непријављена.

Иако су регистрована три случаја породичног насиља од почетка године, стварни подаци подразумијевају много већи број таквих случајева, гдје се током логинтудиланог третмана открије да су постојећи симптоми последица претрпљенијих ранијих трауматизација унутар породице, које клијенти не желе пријављивати. Није ријеткост ни да жртве насиља нису у могућности јасно препознати и адекватно реаговати на постојање насиља унутар породице, већ симптоме маскирају презентујући анамнестичку слику у овиру различитих обољења и поремећаја понашања.

Бојан Ђерић, специјални педагог дефектолог, запослен у Психијатријској болници Соколац рекао је да је у вријеме пандемије вршен пријем само акутних и тешких случајева. Чињеница је да су врата бројним пацијентима, због епидемиолошке ситуације била затворена. Поред редовних пријема, вршен је пријем двије пацијентице које су преживјеле насиље у породици. Ријеч је женским особама које су имале психичке проблеме, а самостално су пристале на лијечење. Једна је трпила насиље од мужа, али јој је било прописано лијечење од алкохолизма. Други случај је такође жена која се лијечила од алкохолизма из Рудог. Као неко ко има дугогодишње искуство у примјени радно-окупационе терапије, Ђерић истиче да се на основу искуства може рећи да све жртве породичног насиља које дођу на болничко лијечење имају више придружених тегоба. Обично је ријеч о још неком пороку, који је стечен као вид бијега од стварности.

Сви саговорници сагласни су да се о менталном здрављу једнако треба водити брига, као и о физичком. Потребно је помоћ потражити на вријеме, јер свака реакција која закасни носи са собом теже посљедице и тежи пут ка оздрављењу и нормалном функционисању у заједници.

Oд насиља нису изузета дјеца. Она си често посматрачи и пасивни учесници насиља у породици. Стручњаци тврде да одрастање у таквом окружењу најчешће оставља трајне посљедице и да адолесценти из породица у којима се дешавало насиље касније копирају такав вид понашањa. У разговору са директором Основне школе Соколац сазнала сам да о овој теми говоре често у склопу својих редовних активности и на часовима одјељенске заједнице. Према информацијама којима располажу у посматраном периоду није било пријављених случајева насиља. Тврде да са ученицима разговарају о овој теми и да им скрећу пажњу да укажу на сваки облик насиља, злостављања и злоупотребе њихових права.

И у СШЦ “ Свети Василије Острошки” Соколац, психолог Нанa Марковић, каже да од почетка пандемије часови трају 20 минута, у одвојеним групама, без пауза на којима би се концентрисао већи број ученика. Кад је то обавезно настава je организована у онлајн формату. Да ли насиља нема, или за њега нема прилике остаје питање? Мени је предочен податак да није било пријављених нити уочених случајева насиља у срдњој школи.

У Полицијској станици Соколац тврде да припадници полицијске станице имају едукован кадар који се бави овом темом. Кажу да је примјетан пораст пријављених случајева насиља, посебно од кад је почела епидемија вируса kорона. У 2019. години пријављено је једно кривично дјело и 3 прекршаја, а у 2020. години пријављено је шест кривичних дјела. У достављеном писаном одговору истичу да је примјетан пораст „сајбер“ насиља и случајава узнемиравања.

Медији играју кључну улогу у обликовању свеопште друштвене свијести о овој теми, због начина на који је представљају у свом садржају, језика и наратива који користе, али и публике до које долазе. Стручно особље, нарочито из области социјалне заштите, здравства и образовања, требало би жртвама објаснити да је пријављивање насиља у породици обавезно.

У склопу пројекта „Психосоцијална подршка у вријеме Ковид пандемије“ активна је линија за стручну психолошку подршку и помоћ становништву у вријеме пандемије узроковане kорона вирусом. Психолошка подршка је специјализована и усмјерена је на помоћ за све који имају питања и недоумице везано за своје психичко стање.

Психолошка подршка је бесплатна и телефонска линија је активна сваки радни дан у периоду од 9 до 17 часова. Помоћ се може потражити на број телефона 065/ 464 – 555 (телефон и вибер), или на е-маил: psiholoska.podrska.dprs@gmail.com.

Пројекат „Психосоцијална подршка у вријеме Ковид пандемије“ дио је пројекта „Јачање интерсекторске сарадње и рефералног механизма подршке дјеци и њиховим породицама у Републици Српској“ који спроводе Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске и Друштво психолога Републике Српске уз подршку УНИЦЕФ-а у БиХ и Владе Шведске.