Већ два мјесеца, четворочлана породица 13-годишњег Огњена Џебе из Источног Сарајева, обољелог од Вилијамс синдрома, дане проводи без струје с великом стрепњом шта их све чека наредног дана јер су болест и немаштина узеле свој данак.
Троје од четворо чланова породице Џебо је озбиљно болесно и немоћно да преокрене судбину, због чега су све своје наде положили су у добре људе, а они их по ко зна који пут нису изневјерили, што доказује и данашња прича.
Као што су медији већ забиљежили, Коло српских сестра жене мироносице из Кизбороа, при цркви Свети архиђакон Стефан у Мелбурну, упутило је за 25-оро болесне дјеце и омладине у отаџбини (свима намјењено по 500 долара, тачније 290 евра), међу којима је и мали Огњен Џебо за чију бољку прави лијек и не постоји. Овај дар већ је стигао у дом породице Џебо и донио силну радост.
– Не можемо вам описати колико нам ова помоћ значи. За нас је ово спас у прави час јер смо изгубили сваку наду и снагу. Већ два мјесеца смо због неплаћених рачуна без струје, па шаљемо дјецу код комшија да се окупају и згрију. Нисмо буквално имали ни за храну. Младенко је морао да иде у Црвени крст по пакет најосновнијих намирница – рекла је у телефонском разговору новинарима „Вести“ Слободанка Џебо додавши:
– Зато смо сад од овог новца прво обезбиједили огријев. Не смијемо да дозволимо да се смрзнемо. Дуг за струју износи око 500 евра, о којима можемо само да сањамо, будући да Младенко не прима цијелу плату због боловања и непризнавања његове инвалиднине.
У међувремену, на породицу Џебо је мислила и хумана пензионерка Ксенија Наумовић из Цириха, која им је послала пакет намирница, витамина и средстава за хигијену.
– Овом приликом желимо да се од срца захвалимо и Ксенији Наумовић. Истина је да смо имали проблема да тај пакет добијемо и да смо чак морали и да платимо поштарину и поред свих напора добротворке да до тога не дође. Тачније, морали смо да позајмимо новац, јер ни марку у кући нисмо имали. Искрено говорећи, не знам ни како смо прегурали посљедњих неколико мјесеци – искрено ће Слободанка, додавши:
– Зато нам је свака помоћ злата вриједна. Ситуација је критична од када је Младенко потпуно онеспособљен за рад. Болести нам не дају мира, а самим тим ни невоље нас не заобилазе.
Њен супруг Младенко Џебо, водоинсталатер, због болова и нових повреда на раду, сада је на ивици да остане инвалид. Слободанка, по занимању фризер, не може да ради из два разлога. Први је брига о синовима, а други чињеница да и сама болује од епилепсије и да често има и кардиолошких проблема. Синови Огњен и Миломир су њихова једина животна радост и највећи покретач.
– Нема шта не бих учинио за њих. Није лако молити непознате људе за помоћ, то је нешто најтеже што може да снађе човјека после болести дјетета. Али, ево ме поново у безизлазној ситуацији – признаје и Младенко.
Подсјећања ради, сазнање да њихов млађи син Огњен болује од ријетке генетске болести, који узрокује успорен раст и ментални развој, тешкоће у кретању и озбиљне здравствене проблеме донијело је породици Џебо много патњи, непроспаваних ноћи и безброј дана проведених по различитим клиничким центрима, доводећи их на сам руб егзистенције.
Ипак, мајка Слободанка и отац Младенко били су одлучни да своје дијете оспособе за живот најбоље и највише што је у њиховој моћи, као и медицине. Захваљујући родитељској упорности, Огњен је упркос бројним тешкоћама проходао са три године и три мјесеца, касније кренуо у вртић, а затим у школу. Али, како њих четворо живе само од Младенкове скромне плате (250 евра) која је сада додатно умањена због његовог боловања, то није било ни близу довољно да се покрију сви трошкови за потребе лијечења дјетета какав је Огњен, нити за најосновније.
Чувају Огњена
– Вилијамсов синдром децу и људе обољеле од ове болести, упркос свим недостацима и потешкоћама у учењу, чини изузетно друштвеним, емпатичним и повезаним с другим људима, што је и случај с нашим Огњеном. Воли да је окружен људима и да се игра с братом. Постигао је до сада и више него што је било ко од љекара могао и да помисли, пошао је у школу, осамосталио се, научио да пише и чита. Савладава разне животне лекције сваког дана, али сад посебно мора да се пази због короне и ми чинимо све што је у нашој моћи да га сачувамо, због чега су и ријеђи одласци у школу – рекао је Младенко Џебо.
Хвала дивни људи
– Срећа у несрећи јесте то што је Огњен добро, напредује из дана у дан, али је чињеница и то да његова њега изискује додатна новчана средства која су у овом тренутку за нас пусти сан, кад немамо ни за најосновније. Искрено говорећи, стварно не знам шта бисмо радили да нам добри земљаци нису помагали и раније. Још једном, бескрајно им хвала, желимо им најприје добро здравље и сваку срећу – поручио је отац Младенко Џебо.
Како помоћи?
Сви племенити читаоци који желе да помогну породици Џебо и омогуће им да ријеше бар неки од проблема који их свакодневно муче, могу ступити са њима у контакт на адресу: Вука Караџића бр. 431, 71123 Источно Сарајево или на број телефона: +387 66 827 444.
