Србима у Федерацији БиХ /ФБиХ/ пријети нестанак јер немају право на посао и српски језик, у српска села се смјештају мигранти, а српска имовина би могла да буде продата у бесцијење, указали су на данашњој конференцији за новинаре у Бањалуци представници удружења Срба из ФБиХ.
Ђорђе Радановић из Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ рекао је да је на подручју ФБиХ прије рата живјело 540.000 Срба, према попису из 2013. године било их је 56.000, а за протеклих седам година их је остало око 40.000.
- Странке које су на власти у ФБиХ и кантонима и заговарају мултиетничност и заједнички живот, на кантоналним нивоима су направиле једнонационалне и монолитне структуре - рекао је Радановић.
Представљајући извјештај Омбудсмана БиХ о заступљености народа у БиХ на нивоима власти ФБиХ и кантона, Радановић је рекао да је у Кантону Сарајево живјело 130.000 Срба и да би, према Уставу ФБиХ и Кантона, у кантоналним органима требало да буде запослено 215 Срба.
Међутим, додао је он, од 796 запослених у кантоналним органима само је 15 Срба.
Радановић је позвао Србе у ФБиХ да се боре за своја права и кроз заштиту интереса својих имовинских права, наводећи да су 163 српска насеља у ФБиХ пописана као ненасељена.
- Срби треба да се обрате у једну од шест канцеларија за бесплатну правну помоћ које је формирала Влада Српске - нагласио је Радановић.
Предсједник Удружења "Повратници" из Унско-санског кантона Немања Давидовић рекао је да мигрантска криза у овом кантону разара све структуре, те да једнако погађа и Србе и Бошњаке.
Давидовић је рекао да ће Босански Петровац добити "мини град", додавши да у овом мјесту тренутно живи 3.000 људи, док ће мигрантски камп "Липа" имати више од 3.000 становника.
Говорећи о почетку школске године, Давидовић је навео да су у Босанском Петровцу затворене три подручне школе.
- У школи у мјесту Смољана је огроман проблем превоз дјеце до Петровца, те национална група предмета коју похађају ђаци у тој школи - рекао је Давидовић.
Он каже да је проблем и превоз дјеце из околних села, која за удаљеност од 10 километара треба да плате мјесечну карту 90 КМ, што је огромна цијена за повратнике, који су углавном незапослени.
Предсједник Српског грађанског удружења "Посавина" Дамир Иветић рекао је да је на подручју Посавског кантона 1991. године живјело између 6.500 и 7.000 Срба, а према попису из 2013. их је око 900.
- Тренутно у Влади Посавског кантона није запослен ниједан Србин - указао је Иветић, те навео случај Хрвата који се изјаснио као Србин да би постао члан Дома народа.
Он је нагласио да једину помоћ Срби на овом подручју добијају из Србије, те све више из Републике Српске.
Предсједник Асоцијације удружења избјеглих и расељених лица у Републици Српској Војислав Милишић рекао је да Србима у Српској и БиХ треба широки фронт када је ријеч о рјешавању мигрантске кризе.
Он је навео да се мигранти углавном насељавају на просторе гдје су некада живјели Срби, те је додао да постоји екстремно крило бошњачке политике које размишља да ће на овај начин промијенити националну структуру и доћи до неких својих циљева.
