Сребреничанка Тијана Пејић освојила је награду "Пиплс чојс аворд" /People's Choice Award/, односно друго мјесто за пројекат "Колор бар" /Colour Bar/ на једној од водећих свјетских платформи за архитектуру и дизајн из Чикага, на којој учествују младе архитекте, односно студенти мастер студија, из цијелог свијета.

Пејићева је студент прве године мастер студија на Архитектонском факултету у Београду.

Она наводи за Срну да је њен пројекат заснован на студији колорита који се препознају као основ савремених визуелних умјетности и медија.

Свака боја је у вези са одређеним значењем, а у складу са тим и њиховим ефектима одређено је зонирање различитих грана умјетности.

Пројекти неколико студената архитектуре из Београда ушли су у ужи избор такмичења, а на пројектима су радили под менторством професора Ивана Рашковића и асистента Милоша Костића.

Жири овох међународног конкурса чинили су свјетски признате архитекте и професори архитектуре из најпознатијих пројектантских бироа и универзитета.

Прву награду на овом конкурсу освојила је студент београдског Архитектонског факултета Јелена Арнаутовић, док су пројекти чак 15 београдских студената ушли у избор за награде.

Пејићева каже да јој је ово први конкурс на који се као млади архитекта пријавила, те да је обрадована исходом, будући да је то потврда стеченог знања, али и креативности у овом позиву за који се опредијелила још као ученица петог разреда.

- За мене је ово такмичење било изузетно значајно за оцјену вриједности онога што желим да радим јер је било прво из струке за коју сам се професионално опредијелила и која ме занима - каже Тијана.

Она је навела да јој је и овај пут био приоритет квалитет архитектонског рјешења током концепуализације и разраде.

- Тај квалитет је препознат од стране жирија што ми представља част и подстрек за наставак рада у струци - каже она.

Платформа УНИ креирала је концепт којим окупља младе образоване људе и осигурава им простор за иновативна рјешења и неконвенционалне креативне мисли како би напредовали, чиме се област дизајна још више стимулише ка стварању нових идеја и производа.

Пејићева /1999/ је била међу десет је најбољих студената Архитектонског факултета у Београду у својој генерацији, са просјеком оцјена 9,3 и припрема пројекте и радове за завршетак основних студија да би у наредној академској години, од октобра, наставила мастер студије на том факултету.

Награде за цртеже на мноштву конкурса

Њени цртежи, пројекти и макете у претходним годинама студија одабирани су међу најбоље у њеној генерацији студената и излагани у холу факултета, гдје се сваке године представе најбољи студентски радови.

Тијана је примјер како се дјечија машта и жеље могу да претворе у стварност и постану реалност.

Наиме, она је као ученица петог разреда исказала жељу да жели да буде архитекта када одрасте. Тада, како прича, није ни знала шта је право значење те ријечи, али јој је моћно звучала и привлачила је, а маштала је да се граде неке куће и објекти у облицима и изгледу како их она замишља. Та привлачност према пројектовању, креацији, дизајнирању и обликовању никада је није напуштала.

Своју креативност најчешће је испољавала у ликовним радовима за које је као ученица добила мноштво школских и општинских, али и награда на конкурсима неких међународних организација у БиХ.

На ликовном конкурсу УСАИД-а једном је заузела треће мјесто на нивоу БиХ, а једном је освојила прву награду. На ликовном конкурсу италијанске организације "Чезви" у Сребреници побиједила је и за награду добила таблет уређај што је тада била ријеткост у овом мјесту.

Академски сликари из Италије, који су били у жирију, су у конкуренцији великог броја радова оцијенили њен најбољим од неколико, како су навели, изузетних. Тај избор су образложили тиме да Тијанини цртежи имају идеју и поруку и да се по томе издвајају од осталих и имају посебан квалитет, аутентичност, односно да у њима долази до изражаја креативност.

Њен награђени рад, уз асистенцију италијанских сликара, касније је група ученика урадила као мурал већих димензија и украшавао је просторије "Чезвија".

Жеља да постане архитекта од петог разреда

Своју креативност и жељу за експериментисањем Тијана почела је да испољава још у основној школи израдом накита од бижутерије. Након првих изложби на школским манифестацијама, њене минђуше, брошеви и наруквице постали су тражени и доносили су јој џепарац, који ју је мотивисао да се још више посвети том хобију.

Израђивала је накит необичних облика и креација, комбинујући различите материјале и боје.

У средњој школи је у оквиру припрема за такмичење младих стваралаца ИНОСТ у Бањалуци формирала ученичко предузеће, чији је била директор и са групом ученика представили су се као фирма за израду накита са разрађеним бизнис планом.

Два пута је у саставу школског тима учествовала на ИНОСТ-у и оба пута су освојили медаље за стваралаштво у својој конкуренцији. Једном су били други, а други пут трећи на тој смотри стваралаштва.

Представила се као вођа тима и на фестивалима ученичког стваралаштва у Сарајеву и Власеници и са свих тих смотри враћала се без накита, јер су изложени експонати били распродати.

Креативност и свестраност исказивала је и у другим областима.

Била је ђак генерације у основној школи и "вуковац" у гимназији. Редовно је освајала награде на ликовним, литерарним конкурсима и видео-презентацијама поводом школске славе Светог Саве и културно-спортске и привредне манифестације "Дани Сребренице".

Тијана каже да јој пројектовање представља изазов и да у том послу креативност може да дође до пуног изражаја. Жеља јој је да као будући архитекта добије прилику да се искаже у тој струци и да допринос савременој архитектури на овим просторима.

Захваљујући љубави и склоности ка архитектури и упорности приликом уписа и студија, Тијана остварује свој дјечији сан.

Она каже да јој се сан почиње претварати у јаву, али да још сања и да радом, умијећем, креативношћу и учењем жели да те снове претвори у стварност.

Примјер Пејићеве показује да дјечија машта може да постане стварност и да наизглед недостижни циљеви могу да се остваре ако се то искрено жели, ако се посједује таленат, те воља и упорност да се то постигне.